Projekat opšteg kaznenog zakonika za Kraljevinu Norvešku : motivi izrađeni od Komisije, postavljene Kraljevskom odlukom od 14 novembra 1885 god. po želji Ministarstva pravde nemačkog carstva

127

каквог правног интереса може прецизирати, ако се жели избећи опасност. да се не доносе разне одлуке на основици истих законских прописа.

Као што се види пројект је у принципу задржао уре ђење, које је и иначе обично у новијем законодавству. Али у погледу ближега извођења ова се уређења у многоме разликују, а пројекат опет не слаже се потпуно ни с једним од њих. У њему се, као што се види, не говори особено о душевној болести као о каквом узроку неурачунљивости. Исто тако као што су заједно наведени принуда и опасност, под ослабљења душевних сила долазе пролазна стања, која се не могу сматрати као душевна болест, као пијанство хипнотичан сан и т. д. Пројект узима као и енглеско право, да од казне ослобођава такво душевно стање које чини да се изгуби појам о бићу својих делања, и онда кад се потпуно увиђа њихова противправност. Н. пр. Ко одсече главу не: коме, који спава, да би видио како ће се овај чудити кад се пробуди па не нађе своју главу, може врло добро увидети да он овим чини једно кажњиво делање, али се ипак неће наћи да он има услова за кажњивост.99

Чак кад душевно болесно лице разуме суштину свога делања, по пројекту се неће казнити, ако он ипак због душевне болести није могао увидети противправни карактер овога делања. (ви разлози војују за то да се овај израз усвоји у колико је више могуће. Лице неко, које добије привиђења и откровења и услед њих држи, да при извршењу каквог убијства ради по непосредној заповести Божијој, мора на сваки начин да буде ослобођено од казне, као неурачунљиво; напротив ово свакако не сме бити, кад би ко исти злочин учинио, заслепљен општим религиозним фанатизмом. Душевно болесна лица, која у главноме живе сањалачким животом, исто ће се тако сматрати као неурачунљива, пошто она не сваћају ревадност њихових делања, па следствено ни њихову противправност.

Изгледа да је само по себи јасно да то, што неко нема способности да влада својим делањима, треба да буде основ за његову некажњивост; а што поједини закони ово не при-

% Види Стефвн: „НШфогу о1 Огшипај Рам“ П с. 166.