Projekat opšteg kaznenog zakonika za Kraljevinu Norvešku : motivi izrađeni od Komisije, postavljene Kraljevskom odlukom od 14 novembra 1885 god. po želji Ministarstva pravde nemačkog carstva

128

знају потпуно, већ траже, да узрок оскудици ове способаости треба да стоји у каквом болесном поремећају душевне радње или томе подобном, разлог за ово треба да се тражи само у бојазни од злоупотребе, која би можда могла наступити, кад би овај став био овако у опште исказан. Руковођени овим посматрањем, држали смо да у пројекту треба да се истакне, да суд треба увек да тражи, да се докаже да стоји прагодан узрок о непостојању способности да се влада собом, декле: пили душевна болест, шашавост, спољна 1): опасност или „какво особено душевно стање“, као н. пр. стање изазвано сугестијом услед хипнозе. Пројекат хоће ла спречи да се из самог понашања оптужениковог, по себе може да изведе закључак, да он није сам собом владао, лој је он у ствари својој страсти пустио на вољу, можда у нг мери да тиме себи олакша изглед на ослобођење.

Односно питања, шта све спада у принудне радње, услед којих би требало да се сматра да је искључена кривичноправна одговорност, ваљало би ради прегледности скренути пажњу на оне, којп заслужују нарочиту пажњу за оцену њихове урачунљивости т.ј. на особе које пате од тав. Мота! јазапну. Тако у принудне радње морају се рачунати и такве радње, које саме по себи не морају бити баш такве, али би могле бити у даноме тренутку, јер противпретстава, која код нормалне индивидуе правилно постаје, у опште се це појављује код душевно болесног лица, тако да нагон бива п остаје једини фактор, који опредељује вољу. Овакво лице приступачно је само утицајима оних претстава, које му најближе стоје. На пр. ако га спопадне жудња за осветом, услед какве стварне или замишљене увреде, онда се пред његовом свешћу не појављују представе о последицама, које ће наступити кад се ова жудња задовољи. Према томе ове неће моћи извршити никакав утицај и услед тога он остаје слепо оруђе његовог непосредног нагона. Међутим ово му неће у томе сметати да лукаво п с потпуним размишљањем изабере време, место и средства. Представа о околностима, које као препрека стају на пут његовој освети, разлађујући је, наравно доћи ће и пред свест таквог лица, и моћи ће га задржати од извршења његовог плана, дотле док не би стојали никакви изгледи да ће се какав успех постићи. На овај начин делање пзгледа као да је постало на нормални начин, док је у ствари