Projekat opšteg kaznenog zakonika za Kraljevinu Norvešku : motivi izrađeni od Komisije, postavljene Kraljevskom odlukom od 14 novembra 1885 god. po želji Ministarstva pravde nemačkog carstva

129

ипак какав болесни поремећај функција мозга спречио да постану или бар да се слободно развију противпредставе, што је потребно, ако се неће да пусти да се воља опредељује од првог каквог било нагона (види Стефен: Наогу о1 Стаипа! Газу).

Учињена, је примедба, нарочито од психијатра, противу прописа пројекта и других закона о неурачунљивости, као да они стоје и сувише на метафизичком пољу. Нарочито су се при овоме имали у виду изрази: Душевне силе и Слобода воље („да сам собом не влада“). Само се по себи разуме да је ово један неспоразум, као што је то и од других тако често доказано. То што казнени закон овде, као и на многим дру-тим местима, држи да мора да постави разлику у појмовима као: слобода воље, принуда или томе подобно, овим се не заузима никакав положај према науци о детерминизму и индетерминизму, већ се ови изрази употребљују у њиховом обичном говорном значају. И детерминиста мора признати да има неке битне разлике између нормалне воље и н. пр. воље одређене нводољивом спољном принудом или сугестијом, и отуда извести разлику у казнено-правном поступању, у колико он у опште признаје да има места да се усвоји казнено-правна одговорност. Још је више погрешно да се из израза „душевне силе“ или подобних израза, изводе метафизичка тврђења, да постоји нематеријални дух. Исто тако. као што употребом израза „телесне повреде“ није законски санкционисан појам, да су телесне појаве материјалне а не само дејства бестелесних центара сила, и израз „душевне силе“ није што год друго већ означење за један комплекс

појава, чије постојање баш најмање треба да одричу психо-. лози и психијатри. 5!

7 Да се не може бити без икаквих одредаба о појмовима, даје ин тересантан доказ критика швајцарског пројекта од проф. Ог. Лилијентала, (Часопис за укупно Казнено Право, ХУ с. 275). Писац се на првом месту слаже с пројектом у томе, да не треба говорити о слободи воље.

„О тим се управо треба сложити да слобода или неслобода воље није никакво питање науке већ религиозног или метафизичког уверења“.

Међутим мало доцније и он то одобрава, што пројекат нарочито не говори о пијанству и глуво-немости.

„Јер пијанство и глуво-немост као такви не утичу на урачунљи-

ПРОЈЕКАТ —— МОТИВИ НОРВЕШКОГ КАЗНЕНОГ ЗАКОНИКА. 9