Projekat opšteg kaznenog zakonika za Kraljevinu Norvešku : motivi izrađeni od Komisije, postavljene Kraljevskom odlukom od 14 novembra 1885 god. po želji Ministarstva pravde nemačkog carstva

147

Док се у појединим, нарочито старијим законима, налазе побројана она правна добра, за заштиту којих може се ићи чак тако далеко, да се нападач лиши живота, други допуштају нужну одбрану и у највећем степену, зарад од"бране кога било правног добра, части, имовине и т. д. исто тако као и зарад одбране живота и здравља. Јер на појединим местима тражи се какав свесно противправни или чак зликовачки напад, а други законодавци задовољавају се и тиме, да је напад учињен без правнога основа, дакле допушта се неограничено право нужне одбране и против онога, који на основу заблуде држи да је потпуно у праву, као и противу лудака и против животиња. Док неки поричу

је потребно или је у стању, да сиречи или одбије какав противправни капад, који је управљен противу лачности, части или имовипе учиниоца или кога другог лица“. А руски закон: „Сматра св да није кривично оно делање, које је предузето у нужној одбрани т. ј. од некога, који брани себе пли кога другога од каквог противправног напада на лична или имовинска права“. У ову врсту мора се убројати и садашњи норвешка "закон. Као што ће се видити, свакако је делимично сумњиво, да ли је допуштена нужна одбрана против вербалних инјурија и против узнемправања у државини (самовлашће) пи других незнатних преступа н. пр. бесправног продирања у какву кућу и т.д. Али је сигурно да је.ово од незнатне практичне вредвости, због чега нећемо учинити никакву велику потрешку, ако кажемо да је право нужне одбране, утврђено у законика или законским пројектима ових држава, неограничено. Сумњиво је, да ли шпански пројекат треба тако разумети, да одбрана треба да изгледа као нужна или у противном случају да за то треба какав нарочити законски основ; у овом последњем случају она се не би међ ове могла убројати. Напротив угарски закон пи хрватски пројекат морају се урачунати у горе поменуту врсту, пошто они као заштићене објекте озпачују „лице и имсвину“, исто таго француски пројекат, који свако делање означава, за некажњиво, Јогадце је ргехепи, ебалЕ еп ебађ де Јба тло абтеп5е.

Напротив у другу врсту имају доћи они закони, који право нужне одбране више или мање ограничавају на случај напада против каквог лица. Овамо спала дански закон: „Делања, која су проузрокована нужном одбраном, неће се казнити, кад су и у колико су она била нужна, да би се противетало постојећем пли претећем противправном нападу против личности учиниоца или кога другога, против његово части или његове имовине, или да би се такав напад од њега одбио. Ипак допуштено је само зарад одбране живота, здравља пли среће, да се употребе таква средства за одбрану, услед којих би живот пападача био изложен отвореној опасности“, Исто тако Шведска: „Кад ко буде од кога другог нанаднут силом или претњама, које су од прешне опасности, онда он треба да има право нужне одбранв и да пе одговара за штету, коју би причи-

10“