Projekat opšteg kaznenog zakonika za Kraljevinu Norvešku : motivi izrađeni od Komisije, postavljene Kraljevskom odlukom od 14 novembra 1885 god. po želji Ministarstva pravde nemačkog carstva

256.

лопов, који бега, док, кад је питање о повраћају украђенога, 10 мора зависити од тога, да ли се напад може сматрати већ као свршен, што ће се свакако тек тада моћи узети, кад је чопов дошао до мирног притежања ствари.107

Према томе мора се као излишно сматрати то, што извесни закони н. пр. Закони Цириха и (, Галена изрично помињу законску самопомоћ као равну са нужном одбраном. А изгледа да није нужно да се унесе ни 5 8 садањег закона. Свакако нема потребе, да се, у опште против каквог чисто пасивног отпора, да право на употребу чега другог сем своје телесне снаге, а за употребу такве сале није потребан никакав особити пропис. Истина да у извесним околностима, може и пасивни отпор бити донекле опасан, али тада ће се моћи прибећи правилима о стању нужде. Али у осталом морамо да приметимо, да и у каквом пасивноме држању може стојати како напад на имовинска права тако и налице п да према томе овакво држање може непосредно доћи под опште правило. Н. пр. пр. кад неко, да би спречио какво спасавање, противправно остане у таквом седећем положају, тако да се тиме затвара отвор, који је нужан за спасавање, тај је снгурно крив за противправни напад.

Напротив, збиља је једно питање, које бп ваљало реЈлити законским путем, у колико стоји овлашћење, да се употреби какво било средство, да би се ухватио злочинац, који бега. Закони Цириха и С. Галена ово сматрају потпуно као случај нужне одбране. Шведски закон прописује односно апсеника у бегству, да се сме употребити таква сила, каква је потребна зарад спречавања у бегству, а с овим се слаже и финансијски закон. Отуда излази да се средства оваквога обима. не смеју употребити противу онога, који у опште још није био ухваћен. () овоме питању подробно се говори у енглеском пројекту, који о томе даје овакве прописе: „Одељак 43. Сваки јавни чиновник, који хоће кога да ухвати због каквог злочина на законски начин, са судском наредбом или без ње, кад се по овоме закону може да чини то хватање п без наредбе, као п онај, који му при своме на закони начин помаже, овлашћен је, кад онај, који има да се ухвати, да би

17 На ово питање одговара тако п Швајгард (Коментар ТУ. Џте. с. 847), Правнички Часопис 1851, с. 612.