Projekat opšteg kaznenog zakonika za Kraljevinu Norvešku : motivi izrađeni od Komisije, postavljene Kraljevskom odlukom od 14 novembra 1885 god. po želji Ministarstva pravde nemačkog carstva

165

пошто је тешко да се увиди, како би се друкчије могао изабрати објекат, који је потпуно неспособан за деликт, већ услед какве заблуде у томе, што се држи да место њега тоји какав способан објекат. Напротив што се тиче средства то се истина такође дешава, да се може изабрати какво апсолутно неспособно средство, само на основу какве заблуде, али та заблуда не треба да стоји у томе, што ће једно сред“ ство бити промењено са каквим другим, већ се може средству, које је изабрано у заблуди, да приписује такво узрочно дејство, које оно нема, н. пр. употреби се шећер место отрова, јер дотични држи да шећер дејствује као отров. Свакако мора се признати да између ових случајева нема никакве оштре границе. Шта ће бити нпр. кад се употреби каква отровна материја, која се да у каквом јелу, које опет са своје стране садржи такве материје, које веутралишу дејство отрова % Још важније је то, што се тешко може наћи каква употреб-. њива граница између апсолутно и само релативно неспособних средстава, ако се неће прва тако да ограниче, да изгубе сваку практичну вредност. По правилу узимао се шећер, као пример средства, које је апсолутно неспособно да убије човека. Међутим сваки зна, да се не може какав хоћете квантум шећера под свима могућим околностима, узета бев опасности, Ко каквом болеснику, који пати од шећерне болести, коме је забрањена употреба шећера, ову материју меша у јело, представљајући да је јело заслађено сахарином, свакако ће бити крив за покушај убиства са потпуно способним средством.

Већ ови разлози војују, по нашем мишљењу, против тога, да се учини овакво издвајањо, као што је то између осталих учинио швајцарски пројекат. Ово стоји у толико више, што се свакако не може порицати, да би некажњивост по гдекад могла дејствовати врло рђаво. Нпр. треба само да узмемо случај, да ко у заблуди узме арсеник место шећера, и тиме збиља убије жртву. коју је и хтео, зар би у томе случају било оправдано да се он казни само за нехатно убиствод А то би ипак била последица, али таква последица коју нико не би хтео да призна. Или замислимо случај, да, је каква особа најмљена да какву кућу дигне у ваздух, па она тада под ову подметне једну тону бегопасног глицерина, држећи у пометњи да он има особине нитроглицерина,