Projekat opšteg kaznenog zakonika za Kraljevinu Norvešku : motivi izrađeni od Komisije, postavljene Kraljevskom odlukom od 14 novembra 1885 god. po želji Ministarstva pravde nemačkog carstva

166

У толико мање треба да има повода да се у овоме погледу уводи ограничење кажњивости, што би се тиме не само учинила измена закона, који је до сада важио код нас, а. међутим п у Немачкој је у последње време признато одлукама, донетим од Касационога Суда, да је и тамо кажњив покушај са неспособним средствима или према неспособном објекту (Одлуке Рајхстерихта у кривичним делима Т, 819, П, 56), а предложено је п у Енглеској, да се уведе ово правило, које је супротно тамо постојећем закону.

Услед овога проширења кажњивости збиља не може да наступи никаква опасност. Ако не стоји никакав објективни основ подозрења, тешко да ће се моћи отпочети кривична истрага. Свакако може се десити да се кривац сам пријави или да достави саучаснике, али услед тога, што се код покушаја може казна да спусти и да се истрага прекине, као што је то допуштено по нашем законодавству, нема бојазни да ће постати предмет кривичне истраге, делања покушаја, која су сама по себи сасвим неспособна и чија је циљ била откривена само сопственом пријавом кривчевом,118

Међутим изгледа да је целисходно да се у стилизацији учини извесна измена. Као што је пре речено, свакако може подлежати сумњи, да ли неће изрази као: „Делања, која садрже почетак извршења деликта“ или „којима је отпочето извршење деликта“ или томе подобни, бити тако схваћени, као да садрже неко ограничење, што би свакако могло бити нецелисходно при постављању питања поротницима. ( тога је пројекат пзабрао израз, за који мислимо да је тачнији: „Делања, којима је учинилац намеравао да отпочне извршење деликта“,119 чиме се оће да покаже, да ово питање не зависи, од тога, да ли је делање, само по себи било способно, већ само од тога, да ли је дотични држао да је оно способно. Само се но себи разуме да ће, с друге

18 Види Ламаш, Норвешки пројекат казненог закона, у Часопису за укупно крив. право ХТУ, с, 510—511, где се потпуно одобрава уређење у пројекту.

м9 Са овим се слаже дефиниција 5 39 закона за Њујорк: „Делање, које је учињено у намери да се изврши какав деликт, п које је управљено на извршење истога, а извршење није постигнуто, сматра се као покушај извршења деликта“.

Овако је и одредба немачког закона била протумачена од разних немачких виших судова. (Катштавећ, Моменат објективне опасности, с. 40),