Projekat opšteg kaznenog zakonika za Kraljevinu Norvešku : motivi izrađeni od Komisije, postavljene Kraljevskom odlukom od 14 novembra 1885 god. po želji Ministarstva pravde nemačkog carstva

182

не жели; а то показује и одредба, која се садржи у више закона, па и у нашем, по којој се подстрекач ослобођава, ако спречи извршење злочина, да би било сасвим противу духа закона, да се подстрекавање на какав покушај наведене врсте тако казни, као да је подстрекач учинио сам себе одговорним за покушај. Кад закон о овој тачци ништа не говори, онда нема сумње како има да се реши ово питање. Као год што се не може сматрати да је крив за покушај онај, који наведе какво лице, које је казнено-правно неурачунљиво, да предузме какво делање, које за њега представља покушај, какве, саме по себи кажњиве повреде закона, али која то није за подстрекача, исто тако несумњиво је и то, да би тај случај морао бити и онда, кад би навођени био казнено-правно урачунљив. Наука о саучашћу изазвала је много спора и о томе, какав значај пмају за саучаснике личне особине и односи, која за појединога имају утицаја на казну. Немачки закон (5 50) изрично је одредио, као и разни други закони, „да кад закон кажњивост каквог дела отежава или олакшава, по личним особинама или односима онога, који је то дело учинио, то ће се ове нарочите околности дела урачунати само ономе. саучаснику (Саучиниоцу, Подстрекачу. Помагачу), код кога оне буду стојале“. Напротив у њему нема. никаквог сличног правила односно личних околности или особина, које казн искључују или условљавају. Ако се непосредни учинилац не казни илр. због душевне болести, онда се, као што је већ поменуто, саучасник сам сматра за (посредног) учиниоца. Напротив ако се за постојање деликта претпоставља какав учинилац у извесном одређеном положају нпр. какав јавни чиновник или какав претпостављени, онда се учи, да и сваки други може бити кажњен као саучасник, што се, као што се само по себи разуме, рђаво слаже с начелом, постављеним у 5 50 закона. По чл. 65 талијанског закона и личне околности пли особине, које отежавају кажњивост, падају на терет оним саучасницима, којима су оне биле познате, ако су оне послужиле томе да се олакша извршење злочина; једна свакако веома тешка одлука. 54 Гл.5 финског закона п чл. 50 холандскога одређују, да лични однос, који кажњивост искључује, олакшава или отежава, важи само за учиниоца, подстрекача или помагача, који стоји у томе односу, из чега изгледа да