Projekat opšteg kaznenog zakonika za Kraljevinu Norvešku : motivi izrađeni od Komisije, postavljene Kraljevskom odlukom od 14 novembra 1885 god. po želji Ministarstva pravde nemačkog carstva

оф

=

С а = 49

лишења слободе. Овим средњим путем није се још нигде пошло; само смо наишли у ранијем аустриском владином пројекту и у пројекту за Бремен од 1868 год. употребу смртне казне која се у главном на ово ограничавала. У аустриском пројекту она је одређена за убиство родитеља, једновремено убиство више лица и за случајеве, у којима је учинилац већ раније био осуђиван због убиства или покушаја убиства. Ну може се са сигурношћу поставити питање, да ли њена примена овде неће престављати једну сабљу са две оштрице. Исто тако као што није ништа необично да се осуђеници, који су лишени сваке наде за будућност, сами убијају, детава се и то да они учине какво убиство зато, да би сами били убијени, ако та казна за овај злочин следује, Као што је познато ми имамо нарочиту одредбу о овоме прво у уредби од 18 Децембра 1767 о кажњавању криваца који друге убију без узрока, само да би какво зло причинили и услед тога живот изгубили, и онда у параграфу 24 гл. 6 каз. закона; дакле мора да се још у ранијим временима показало да овај случај није непрактичан.

Ослањајући се на горе наведено, већина одбора држи да не треба да предложи да се смртна казна задржи међ казнама казненога законика.

Међутим одбор не придаје овоме питању никакав основни значај и само би јако сажаљевао, ако би неслагање у овој тачци довело до одуговлачења нови казнени законик или га сасвим довело у питање, као што се то на другоме месту већ дешавало. Одбор са сигурношћу сматра, да смртна казна. има много озбиљних мана и да се делимично неда сложити са гледиштима на којима треба да се оснива казнени систем по гледишту садашњости; при свем том одбор би био за то да се она задржи, да је се могао сложити са схватањем, да, ова казна има каквога знатног уплива на одржање правне сигурности.

Кад би се смртна казна, као што се то заиста држати може, пи на случај њенога одржања, употребљавала тако ретко као до сада, онда ово питање несумњиво још више губи од свога значаја. Има, скоро двадесет година, од како је овде код нас извршена последња смртна казна, и ово стално помиловање, у колико ми знамо, никад се није огрешило о

ПРОЈЕКАТ —— МОТИВИ НОРВЕШКОГ КАЗНЕНОГ ЗАКОНИКА 4. .