Projekat opšteg kaznenog zakonika za Kraljevinu Norvešku : motivi izrađeni od Komisije, postavljene Kraljevskom odlukom od 14 novembra 1885 god. po želji Ministarstva pravde nemačkog carstva

општу правну свест, исто тако није проузроковано ни слаблење правне сигурности.

Кад би се решило да се у закону задржи емртна казна онда би се ово тешко могло тако схватити, као да се искључује непрестано систематско опраштање смртне казне путем помиловања, као што је то досад чињено.

6 друге стране ипак се не може порицати да баши ова околност знатно појачава основе, који говоре за избацивање смртне казне из казненог закона. Као што је и правни одбор Стортинга 1872 године признао, баш кад би ова казна. у осталом била у стању да послужи као особито застрашујуће средство, она би морала ово дејство готово сасвим изгубити, када се вероватноћа њене употребе своди на нулу, и кад чак најгрубљи зликовац бар држати може, да са сигурношћу може очекивати помиловање. Одређивати казне које су ту само за то да на артији остану, осем тога не одговара кривично правним принципима, и тиме би се власти која врши помиловање придао такав делокруг, који далеко премаша њен циљ. да сада могло би се сигурно бранити то, што би се њој овакав обим дао, тад треба да се привремена помоћ учини при постојећој непотпуности закона, или што се при изменама закона оће да иде пажљиво корак по корак. Међутим код нас овај покушај ваљда је довољно дуго трајао, тако да се ова ствар може сматрати да је сазрела за решење. Ако се изостави једна 1875-та година, у којој је као што је изложено једна неоснована реакција довела до извршења трију смртних пресуда, онда сада имамо већ скоро 80 година на које се прибраним искуством можемо позвати за доказ излишности смртне казне, и ослањајући се на ово може се донети одлука без икакве бојазни да ће она бити пренагљена. Закон који би сада и формално укинуо смртну казну, неби овде у ствари ништа ново донео, већ би само санкционисао правно стање, које већ одавно постоји, и тако би учинио природни закључак једне пробе чији повољни исход неда се оспорити, у колико се може судити по статистичким податцима. Асесор Швел (5ећевј) није се могао сложити с предлогом већине у погледу укидања смртне казне. Ово питање било је прво предмет опширнога саветовања за време предходних