Proširene indikacije za carski rez

22

узрок смрти еклампсија, менингитис, апоплексија и туберкулоза. Hecker опомиње да у свима наведеним случајевима. треба узети у обзир колико је дуго мајка била у агонији, ово наглашава и Lintzenmeyer на основу својих опажања за време епидемие инфлуенце у 1929 години. Разуме се да дете мора бити за живот способно; што се пак срчаних тонова тиче у литератури се наглашује, да пошто се тешко могу утврдити тонови, може се вршити Царски рез и ако се тонови не чују, добивена су и тада жива деца. Питање је код вршења операције одлучност оператора остављајући на страну сентименталност, али сматрам ипак да је потребно предходно од. присутне породице тражити дозволу за интервенцију. Резултати постмсрталног Царског реза све су повољнији ако се пази на протекло максимално време после смрти мајке. У новијој литератури налази - Cathalo (1908 год.) 61% живе деце, Bohme 68%, Backmann (1922. год.) 58% са Царским резом пост мортем. Али има и неповољних података, Bauch је нашао само 21—25% живе деце, али ови су већином случајеви где су мајке умрле услед еклампсије; Kolisch пак објављује (1925 год.) 6 случаја од којих је само једно живб дете добивено. У домаћој литератури нашао сам забележено 3 случаја Царског реза пост мортем. Bazala: 1) после смрти мајке (Лептоменингитис тбц.) на 5 минута вршен је Царски рез == живодете; 2) глиома церебри, 10 минута после смрти мајке вршен је Царски рез = живо дете. Браварски: услед срчане мане смрт мајке, после 15 минута Царски рез живо дете, али после 15 минута умрло. Већ се теже одлучити за Царски рез на морибунди. Ако се преухитри са бперацијом, можемо бити изложени изненађењима, ако се пак оклева може бити подухват за дете безуспешан. Мора се погодити најзгодније време и онда леге артис извршити Царски рез пошто је описано да су неки случајеви после операције још неколико дана у животу остали, тако Filth наводи један случај, где је мајка тек трећи дан noere операције умрла, Marek-ова породиља је умрла трећи дан шта више Busalla описује један случај где је мајка бздравила. Операција је над морибундом оправдана само онда, када се може очекивати засигурно живо дете, т. ј. када се врши 'пре нб застане радња крвотока и дисање у мајке. Bohrne је 1908 године према податцима литературе нашао 89% живедеце| када је рађен Царски рез на морибунди, према којој стоји статистика од 68% живе деце код мрвте мајке, стога је оправдана индикација Царског реза код морибунде, али треба увек добити пристанак породице породиље. У нашоЈ статистици има забележен један случај (Dražanić Šibenik),