Proširene indikacije za carski rez

21

Случајеви који спадају у IV групу апсолутно су неподесни за абдоминалну операцију, морталитет је велики 66% по Winter-y. Опасност лежи у томе што се са многим прегледом породиља уносе у материчну дупљу патогени микроби и угњезде у нагњечено и напрсло ткиво, које је настало услед покушаја високог форцепса, обрта на ноге и т. д. У таким случајевима не може се оправдати Царски рез ни у интересу детета јер је ово услед покушаног подухвата патило те је постао живот проблематичан. 7. литератури публиковане ређе нндикације за вршење абдоминалног Царског реза. Schroder је вршио због спонтане руптуре и консекутивне хе.матоме мускулус ректус абдоминаиса. Jellinghaus у случају волвулуса; због карцинома ректи (Burger, Ciganović). Wolfring је вршио са успехом абдоминални Царски рез у једном случају перфоративног апендицитиса и дифузног гнојавог перитонитиса. Због хидрокефалуса (Batory). Winter набраја још каузистичне случајеве као: спондилитис, тромбофлебитис, тумор мозга, инбецилитет, маниакално-депресивно лудило, склерозис мултиплекс, струма, ексулцерирани рак дојке, холециститис. Има случајева када мати изрично жели по сваку цену живо дете, пошто су деца из необјатњивих разлога интраутерино умрла; или ако је у старијем добу па се није више надати поновној трудноћи, или када мајка пати од неизлечиве болести и не сме више рађати. Разуме се да у овим случајевима треба да је порођајни канал интактан, те да се искључује могућност инфекције; матери се мора предочити ризик операције и придобити њена дозвола за операцију (Winter). 8. Абдоминални Царски рез на мртвој и морибундној породиљи. Нећу да се упуштам у разматрање са јуридичког гледишта, али полазећи са лекарског становишта морам нагласити, да је лекарева дужност покушати да се живот детета спасе. У новије доба овај проблем је обрађен од Neumann-a, Peters-a и КоИбсћ-а,публиковани су и појединачни случајеви. Код мртве породиље долази у питање после коликог времена од смрти мајке можемо се надати живом детету. Експерименти Breslau-a и Runge-a на животињама, као и опажања Breslau-a утврдили су да је максимално време после смрти мајке 15 до 20 минута да се са операцијом добије живо дете, Burian и Hammerschlag-080 време продужују на 25 минута. Резултат операције зависи и од узрока смрти мајке као и дали је дуго трајала агонија или брзо наступила смрт. Kiistner је мишљен>а, да ако смрт наступи услед емболије, срчане мане или обоЈ>ења централног нервног система онда се може очекиватп са Царским резом живо дете. Backmann још допуњује ако је