Prosvetne i političke prilike u južnim srpskim oblastima u XIX v. : (do srpsko turskih ratova 1876-78)
418 Д-Р ЈОВ. ХАЏИ ВАСИЉЕВИЋ
Дебар Станка Лазаревића, који се, дотле, прочуо у целој Оридској Области као врло спреман учитељ и способан просветни радник уопште. Станко Лазаревић је и родом био из оне области, из села Дренока у Дебарском Дримколу. У Београду је био свршио Богословију; две године је био учитељ у Кумодражу па га, одатле, Шуменковић одвео у своје село Боровац. Тада је с Лазаревићем био упућен у Дебар и Спаса Шуменковић, који је био у Београду свршио два, или три, разреда гимназије. Све је било спремно, да се основна школа подигне на степен ниже гимназије. Али, све се то разбило тим, што власти нису допустиле, и остале су само основна мушка и женска школа. Год. 1874, била је у Дебар поново упућена Марија Вујић, и обе школе су трајале до 1875 год. Устанак у Херцеговини јако је, и неповољно по наше сународнике, одјекнуо и у овој области.
С Маријом Вујић дошао је ове године у Дебар и Љубомир Гтавић (Павловић). Али, како се осујетило отварање ниже гимназије у Дебру, Павић је отишао у Лазаропоље.
У Галичнику је, и пре 1870 г., школа манастирског метода већ била преобраћена у модерну српску школу. Тамо је главни учитељ био Крста Гетровић-Биновски. Он је српску школу одржао до 1578 г. Видели смо да се те године, са синовима и целом породицом, доселио у Врање, и ту је и умро.
7 Лазаропољу је, такође, и у школу продрла нова српска књига. Сви учитељи, од 1860 г., у овом селу учили су децу из црквено-словенских, али, ииз нових српских књига, и то се звало српско писмо или са ћи 7. Год. 1874 Љубомир Павић са женом отворио је чисто српску модерну школу, али, овде је остао свега осам месеци, и отишао у Цариград.)
7 Гласник Скопског Научног Друштва, књ. 1, св. 2, с. 378.
Љубомир Павић је био слаб учитељ и несталан. Колико се из података види, он се ниу једном месту вије свртео више од године дана. Његови другови га карактеришу и као учитеља слабе спреме. О њему смо говорили, говорећи о школи у Кичеву.
Остала места у Дебарској Области, у којима је постојала нова српска школа, или у којима су школе манастирскога метода помагане новим уџбеницима, спомињу се у напред цитираном списку.
Школу у селима у Дебарском Дримколу, Лукову, Дреноку и др. описали смо на месту где говоримо о школама у Орнидској Области.