Prosvetni glasnik

55

Ио томе има у II разреду ђака у опгате 158 мање него у I разреду; у III р. 136 мање него у II, а 294 мање него у I разреду; а у IV р. 91 мање него у III р., 227 мање него у II а 385 мање него у I разреду. Код мужких смањује се број са 57, 66, 63, а код женских са 101, 70, 28. Интересантно би било сравниги спискове школске деце од пре 4 године, па пропратити ову децу — која су сада у IV разреду — од I разреда, те видети: да ли је опадао број деце из разреда у разред; па ако је то, онда потражити томе узрок ; нема ли пак таке разлике између Фреквенције I разреда пре четири године и садашњега IV разреда, онда би се имало потражити опет, да ли је данашн>ој разлици у броју деце, узрок можда у бројном напредовању становништва ове вароши за ове 4 године? —И једанидруги случај разјаснио би можда ту околност, што оне школске зграде не одговарају данас цељи својој бар са обзиром на количину деце. — Па како родитељи нису везани, да морају своју децу слати у најближу школу, могао би се потражити узрок: зашто су данас неке школе пуније, а друге опет празније? — Ово је врло важно, да се извиди пре, него што би се можда морало приступити ограиичавању броја ученика за поједине школе. Б) Здравље. Изузимајући редњу шарлаха и гушобоље прошле зиме и с пролећа, здравље је било повољпо, а смртних случајева код школске деце било је свега 16 (дакле нешто јаче од 1%), од којих долазе на Теразије 6, на Палплулу 3, на Западни Врачар 3, код Саборне цркве 2, у Сава-махали 1, и ва Јалији 1, —- а умирало се махом скоро од шарлаха, гушобоље и запаљења мозга. В) Усаех дечији и учитељи. Успех у наукама у опште беше по оценама дотичних учитеља и учитељица већином „ одличан" и „врло добар " — но лако је разумети, да је ова мера успеха дечијега врло релативна, јер док једни наставници оцењују знање дечије по какво&и дотле га други мере више мером количине, а колико их је, који постижу и једноидруго? Из овога што рекох лако је закључити на дух и иравац саме наставе. Природно је да човек — кад му нешто не иде од руке радо тражи кривицу на пољу, ван себе самога, а не у себи; али шта ћемо, ако неки учитељ мисли и иотиуно је увсрен, да му је успех: каки се само може иожелети; а овамо други оценитељ мора Да буде посве незадовољан? — Ја нећу никад побијати учитељу његова лична осведочења, да му је труд крунисан сјајним успехом — али се таки учитељ мора убедити, да се по самом- труду не може и не сме оцењивати истински успех дечији, или бар успех школе. Ту долази пре свега тачно иознавапе наставне цељи у опште и код иојединих предмета

на по се, на онда тачно одређен иравац и иут, којим ће се постићи те цељи. Ови моменти са иознавањсм духа детињега тек могу да распламте љубав у наставнику и васпитачу, јер му износе потиуну слику његова идеала, за коју ће се као родољуб моћи одушевити, те се тек онда свом снагом иотрудити, да се тај идеал оствари; ту се тек јављајака воља-, али ће родољуб учитељ увидети и то, да је његов идеал по својој ирироди таки, да он не може ни замислити, да га сам остварује, него ће морати потражити номагача у свом трудном али светом позиву, од којих су на првоме месту они људи, који се баве истим послом а то су други учитељи. Оваки учитељ тражиће и сам средства за постизање узвишене васпитно-наставне пељи и налазиће их пре свега у себи самом, а мало по мало и изван себе и опет ире у живим људма него у мртвим стварима. Не може се од једаниута доћи до читаве изложбе иаставних средстава као ни до поправке, ни до измене оних, која нам сада стоје на расположењу, али — пУ руке МандушиЛа Вука, биКе свака иушка убојита!" Није ми намера — господине министре — да пишем педагошке расправе у облику извештаја али оволико морадох споменути и напоменути с тога, што ја лично не само да не верујем — да није успех онаки какав би могао и морао бита према раденим снагама и према праведном очекивању од даиашње школе — него што сам о томе иотауно и убеђен. Свако мора признати, да овде има врло ваљаних снага учитељских, па ииак се не да порећи: да о правом успеху не може бити ниговора; могу бити у једној школи све сами најбоље спремљени учитељи, а да један другом нехотице одмажу, место да се узајамно иотиомажу. Где нема јединства у духу и правцу рада међу учитељима, ту апсолутно не може бити ни говора: ни о духу ни о правцу, а по томе ни о успеху. Ту је онда тим убитачнпја настава што више радника има. Поцепаност у раду школском, тоје слика београдских основних шкбла; а дисхармонија између рада више њих радника на образовању једнога и истога човека, оставља дубоке трагове те дисхармоније у појединим људма; а ко није на чисто са собом самим, како да буде после на чисто са друштвом, у коме живи? Па зар то да буде слика наше будућности? — Но да не будемо песимистични : верујемо, да ће се то у току времена све изравнати; али онда долази питање: Па какву си — ти учитељу — тада стекао заслугу по ову или ону општину или по читаву отаџбину, кад се оставља случају да он иоирави оно, што си ти ма и случајно иореметио ? Смртни је грех према отаџбини и народу учињен од сваког српског учптеља, који би избегавао заједницу у раду учнтељском само с тога, да боље упада 8*