Prosvetni glasnik

110

јер ово би било угнуто. Ал земља неизгледа тако, нето овако:

те сам ја назвао био стињена (што је много ерпскије речено) и према томе начинио именицу стињеност, заиста згоднију од угнућа. Ја зовем иланита. Већина, па и г. Андоновић, каже иланета. Ал ово је грчка реч ПХагтјта, а ово писме тј Срби су вазда (бар у овој речи) читали као И, а не као што су изговарали до скора Германци и Романци, но сад и они почињу враћати 1 се грчком а не латинеком читању грчког а језнка. Срби нису од јуче почели да се баве науком, па дакле и Коемогра®ијом. Они еу и пре неколико стотина година учили КосмограФију и у њој су употребљавали реч иланита* а не планета. Кад се две стазе у еунчаном еистему, земска и још какве планите (са земље гледано, дакле у пројекцији) иресеку, ил укрсте, онда је то г. Андоновић назвао чвор (Кпо^епргтИ). Ја би рекао, да је овај термин по духу сриске терминологије врло неупутан, јер ми ни пресек или

укрштање обичних путова по земљи неназивамо чвор (Немци: МгавзетПтокприпН), него или распутица, (ако се један раздваја) или раскрзница, (ако се два укрштају) или сточак (ако их се више ту стиче). Према овоме, а у смислу саме ствари, ја, ако неби назвао стицај, бар би казао иресек , ал никако чвор, јер у самој сгвари није никакав чвор. Реч ирстен врло се чесго погрешно употребљава. Немци кажу Кшг; ал кад би њихова реч долазила од ирста као наша, они је за цело неби употребили свуда онде, где је сада употребљавају. И ми се дакле неупутно поводимо по њима. Ја се у Космогра®ији служим речју Ноло, и с тога зовем коласто помрчање, а г. Андоновић ирсте насто (Кт^огппе;). У моју Космометрију ја еам унео реч Котур и Колут. И г. Андоновић узео их је, ал не како треба. Оно што ја зовем Котуром, он назива Колутом, (а мој колут прстеном). Ал у српском је-

зику Је котур ово

, дакле као погача , а

ово

[Ф\

дакле као колач.

међу тим је колут ово

Сунце и месец, како видимо, то је котур, ((Ивсов) а код астрономијских инструмената че:то се употребљава колут (Глтћиз). У нашем језику има две речи (и ако једног истог корена) за исту ствар: оса и осовин а. Пошто се осовин а искључно употребљава при колима, дакле у техници, то би доброжељиво било, да се реч оса задржи у науци. Према овоме ја би миелио, да је боље казати земска оса него осовина И т. д. 5. Ја нећу много у језик да се упуштам. Наш је књижевни језик још у перијоди свога постајања и развијања. Чврста правила више би му шкодила него користила. Јер док у каквом језику нема израђених свију наука, и то не од почетника, или још више од компилагора, као што смо већином, него од људи, који би својом вла-

" Као и Архистратиг, а не Архиетратег; као : Димитрије а не Деметрије.