Prosvetni glasnik

Ш

ститом снагом прегли да ову ил ону науку израде и нанигау, — дотле неби за сам језик користно било, скуткати га у неколико некритичких правила, те му закратити вољно напредовање и развијање. Ја овде намерап сам само да обратим нажње на доследност у језику, и смотреност у изразима, у чему чесго и признати филолози учине по коју грешку. У српском језику придеви се праве од другог падежа множине (у извесгним приликама од шестог једнине), а у нас се на то неколебно правило не пази онолико, колико би требало. Према овоме придев угаопи (стр. С 63) није добар. Ал у овој књизи ноглавито много има недоследности. Тако од речи теорија. недоследан је придев теореги-чан перијод перијоди-чан хоризопат хоризонталан паралакса паралакгмчан планета планетаран и врло много других. У исгу врсту недоследности спада иројицирати од пројекције, а у погрешку долази иређен од прећи. Но у овој књизи има и врло много неиажње у изразима. Тако на прилику има за Венус она, и Венус је иресекла, при свем том, тпто је Венус у другом падежу свуда Венуса. Даље има (етр. 269) круже ио елиисама (као кад би ее казало овча говеђина), што би ее могло без погрешке изразити шестаре\ или „исписана словима Алфавите и то по реду А, В, С, В, Е, Г," (дакле словима Абеседе). На страни 103 „Екватор А(Ј као осповни круг служи за полазну тачку" На страни 110 „слика 32 показује у употреби систем кругова., који опредељавају геогр. координате ширину и дужину"; док међу тим слика није у хомалограФијској или стереографијекој про-

јекцији (где су заиста кругови) него у меркаторовој (где су саме ираве ируге)\ На страни 12: „Но ма да се звезде некретнице привидно крећу по паралелним круговима, задржавају оне као гато ћемо доцније видети, опет једна на спрам друге сталан непроменљив положај на звезданом небу. С тога се оне по свом непроменљивом ме1)усобном положају и деле на груие — " Ствар је врло и јасна и нозната, да се звезде не деле на групе с тога гато задржавају свој ноложај —него да би их лекгае на небу нашли. У непажњу ја би могао да уврстим и ово: Г. Андоновић има у књизи ова термина иерихел и афел. Обе су две речи еастављене из језика грчког, и то од ттерс = близу, а,то=далеко и гј\101> — сунце. Латини пишу сунце ће1шт, а оба предлога онако како су. Према томе Латинска реч РегИхеИиип и АрћеИигп сложена је, и с тога ее у АрћеИит оно рћ несме читати као једно писме, дакле као ф. Репће1шп=8о1тегтаће, АрћеИит =- боппеи&гпе. Ето то су моје примедбе.

Ја не желим, да се моје примедбе схвате тако, као да оне желе да побију цену овој књизи. Ја сам само по својој савести наговестио оно, што би ваљало исправити, а еаму науку јако ценим и мислим да би књига ова могла бити користна. Но по свему, што сам напред изложио, она није школска књига; ал као ручна могла би (с неким исправкама и дометцима), добро да послужи и учитељима, не само ученицима. До дугае у њој има још један недостатак, о коме нигде споменуо нисам , ал с тога, што овај поднесени рукопис није цело дело, а према садржају назначеном види се, да ће о томе још бити говора. То је у примерима. Овде наведени примери чиста су теорија, и изгледа , као да су ту то;а рад , да се ученици вежбају тригонометрији, место што би тригонометрија требала само да иослужи за решаеање ових задатака. При примерима у каквој књизн највећа је врлина то, ако 15'