Prosvetni glasnik

113

0, и ја знам куће, у којима притиснут подмладак непрестано, али у потаји буни се против оца и мајке; ја бих могао именовати школе, у којима тајно воде ђач и Р ат против једног или више наставника, знам многе иримере суровог поступања са учитељима, где је срџба учитељева дело ђачке освете. Није ли и то мучење ? Зар је то што мање од „копања очију"? Вар то није грех против пете заповести? Можемо да видимо још и друге последице с/гроге и безобзирне управе над омладином. Пођимо путем успомена, па уђимо у манастирску школу Шулпорте, не садашњу, но ону из 1774. год. Не гледајмо у данашњу пространу , видну собу, но загледајмо кроз мали прозорчић у уску ћелијцу, која има места за 6 до 8 ђака. Дежурни учитељ чуо је у ходнику лупу ствари, које падоше, и кад мали прозор на вратима отшкрину, шта има да види ? МалиЈоеан Фихте 1 стоји пред поређаним књигама, те једну по једну или читаву гомилу удара о патос. „Шта то радиш?" — „Веџбам се, да би доцније могао у четвртом разреду да шамаришем, исто тако као мој друг А. из најстаријег разреда". — Добре и савесне мајке знају врло добро да онробају оне личности, којимау одсуству своме поверавају чување деце. Оне носматрају како се девојчица понаша према својој лутки, а како мушкарац према млађима и свету животињском. Они, који су у овим одношајима ирема својим иредметима у игри камени, биће и сами доцније камена срца. Са свим је природно да буду такви, јер дете управља се по ономе што је у унутрашњости својој доживело. Фихте , који је опасност избегао , не може нам служити за противан доказ, и ја ћу доцније нарочито поменути његовог анђела избавитеља. И тако је сад пред нама ирава слика праве управе са свима њеним цртама. Ни најмање није нужно да се играмо са народом мале републике, али исто тако не годи ни камено тиранско поступање. Омладнна поштује и сноси само достојанство ираве и благородне монархије. Она лако нрегорева један део своје слободе, само ако јој остатак неповређен остане, и ако она осећа, да јој се само оно-

лико слободе узима, колико се морало узети ради општег дружевног живота. Е, како ће ово нријатно да звони оним педагозима , који хоће и дечије собе својим слободњачким мислима да усреће, и да у овом и тако болесном времену од многих говора и разговора, помогну тиме, што у дечије собе самосвесну радњу желе да унесу! Они ће на мах мислити, да треба доиста на увићавност дечију апеловати! Како? Да ли да најпре осећаји дечији пишу законе, да они изјаве свој пристанак на њих, по којима (законима) ћемо над њима да управљамо и владамо? И све то после да буде за наставнике обавезно. Боже нас од тога сачувај! Само они могаху и могу иодизати законе на осећајима дечијим, који сами никад нису знали за ираву иослушност. Ва цео дечији свет не ћемо ни уставну но чисто и нотпуно иатријархалну монархију ! Другим речима: Овде се тиче аукторитета, ничега више, и с тога је на овом месту важно питање : од куда ће добијати аукторитета, закони школске и купевне уираве? И одрасли се у овоме може лако да превари, уважавајући извесне захтеве према личностима од којих ови изалазе. Дете које се сваки час нод разним моменталним чулним утисцима находи, час је у границама закона, час је опет изван тих граница, како се кад у школи или дечијој соби или према којој личности находи. Дакле у самој ирироди личности, које законе издају и које владају, упућени смо да тражимо ону моћ , на коју треба да се ослањају закони о реду у кући и у'школи. Шта нам дакле од таквих личности захтевати треба ? Доста је да изближе разгледамо само једну личност, чијим законима беше послушност отказана, те да нађемо битни услов који јој је недостајао. Аукторитет оснива се на осећају надмоћности, с тога је одрасломе лако задобити угледа у зависнога детета, које још помоћи трсба. Па при свем том одношај се овај често, врло често мења. А за што ? С тога је то, и само с тога може и бити , што су одрасли у очима дечијим постали

1 Фихте је одличан философ немачки. Рођен у Раменави 1762., међу Лужичким Србима , а умрво као проФесор у Берлину 1814. Он је најсавршснији носледовалац Кантрв ? а рснивач је идеалистичке ФилосоФпје. Прев.