Prosvetni glasnik

112

онћ изнесу и покажу ученику из те науке оно, што.за њих може бити од најпећег интереса, а и користи. Тако на прилику при разрачунавању дужине сваког упоредника (где има и таблице) и интересантно и поучно би било ученику , да израчуна упоредник преко Београда или Ниша. Исто тако при израчунавању најдужег дана (при чему се г Андоновић задржао само на простору од Исландије па к обрту!) за ученика би било врло пријатно , да израчуна за своје какво место , или за оно, које га може занимати. — Ал ја мислим, да ће у другој половини тога бити (у печатаној Космометрији има приличан број регаених задатака

за Београд у разно доба , па Ке по свој прилици и у овој КосмограФији бити тога).

Надајући се, да сам по могућности одговорио тражбини Господина Министра, имам част назвати се Господину Министру вазда на услузи У Београду 20, 9, 79. ПроФесор геограФије у војној академији ДРАГАШЕВИЋ Хенералштабни потпуковник, Начелник хисторијског одељења у главном ђенералштабу

О УПРАВИ У И У ШКХ)<ЛИ ПРЕДАВАО У УЧЕНОМ ДРУШТВУ У Б ЕРЛИНУ ј^ Р. ј^АР^О ј^ТОЈ ПРОФЕСОР УНИВЕРЗИТЕТА ЈЕНСКОГ II ДИРЕКТОР ЈЕДНОГ ВАСПИТНОГ ЗАВОДА

(наставак)

Ако је за вајду, доста је примера у прилог строге школске управе. У салој природи школске и кућевне управе лежи, да морају бити сгроге, ако се хоће да имају каква год успеха. Ко хоће да сачува у суду какву ствар, која се расгеже и гаири, а жели да му ништа ни с шхм, у суд не уђе, тај нека свој суд добро обручима онаше! Половне мере само чине опасност много већом. Без изузетка: жеље, ћеФови, захтеви, радња још неваспитаног подмлатка тако су гасовити елементи, да у њиховој природи лежи да само на поље све даље и даље теже, т. ј. да допру у сваки кутић, где год могу. Па ако му у томе припомогне попустљивост, те види и резултате својих умишљаја, онда тек стане да расте жеља, а и одважност за даље продирање. Ко не зна оне бурне таласе анархије у дечијој соби, којом се рђаво управља, или у учионици, где учитељ не уме ред да одржи ? Таква искуства су од многога Филантропа, који је певину дечицу, док су мала била, само миловати знао, а кад су поодрасла лвао их „слободним гра-

ђанима мале републике", од једном начинила Орбилуса и правог мучитеља дечијег. Велика погрешка! Јер ако хоћетн ону ваздугаасту и еластичну масу не само да затворига у одређени јој простор, но и да је сабијаш и иритискујеш вигае но гато је њена мера, она ће те онда исмевати и раскинути обручеве, које си јој силом наметуо. Историја нам је сачувала многе примере, који се могу сматрати као слике резултата не строге но тиранске управе над децом. Знаменити Скотус Еригена убијен је, по казивању једне басне, од својих ђака у Малмесбуру перорезом и плајвазима. У 1198 ђаци манастирске аделсбершке школе у Виртембергу, нанали су у шетњи својега претерано строгог учитеља и оба му ока ископали ; за време папе Инокентија III ректора Рудолфа из Хале, напали су огорчени 1;аци потајно у његовоме сгану и грозно га намучили. Такви иојави освете данас нас се слабо тичу, јер су далеко од данашњих обичаја и навика, али ствар но себи и ако је стара , остаје опет вазда нова.