Prosvetni glasnik

ПРЕДЛОГ ЗА РЕФОРМУ ШКОЛА У 0 П Ш Т Е 247

својих колега, али први, као и други, треба да се уздржавају од истраживања, која имају за цељ открике неразјашаених до сад узрока. Познавање и лечеае људског тела, као и практично суђење, тражи велику количину здравог разума, осим стручног образовања; међу тим право, као и медицина, нису ништа друго, него две струке, које људи изучавају, да добију хлеб. Еад су се оснпвали први университети, правници и лекари црпли су целу ову науку из латинских и грчких књижевника, и због тога право и медицина постали су главни предмети на университетима. Међу тим данас, кад треба да университети постану места за егзактну науку, ко„а нема у виду друге користи, него истраживање истине, стручне науке, у које спадају право и медицина, не треба да буду предаване на университетима. Ни лекарска вештина, ни наука нрава, неће у томе оскудевати, јер ће свака имати засебну школу. Теологија спада такође у университетске Факултете; али црква спремала је увек за себе учене теологе у манастирима и у семинаријама; дакле и у будуће црква ће себи помоћи у том погледу. Одмах после университетских Факултета следују у школској хијерархији више техничке школе, тако зване у Немачкој: „ Тесћшвсће Хоћвсћи1еп." Немци су хтели изравнати ове школе са университетима, али без знања латинског језика немогућно је бити „доктор" — а без доктора, нема Факултета. Славољубље дакле учевних техничара није могло бити потпуно задовољено; међу тим друштво, које не трпи оскудицу у докторима сваке врсте, морало се оканути мисли, да има докторе архитектуре! Да би високе техничке школе одговориле достојанствено својој титули, трудиле су се пре свега, да научно утврде најпростији индустријски рад. Знање више математике потребно је инжињеру, архитекту и механичару, за израчунавање порција (појединости), из којих су сложени саставни делови неке конструкције. За ово израчунавање, нужно је само знање извесних делова математике, али у вишим техничким школама, обично је математика предавана на такав начин, као да се није мислило, да њу ваља доцније применити у живот. Практички инжињери не морају бити велики математичари. Погледајмо н. пр. на инглеске инжињере; они не излазе из високих школа, али све нове зграде, често тако дрско исплановане, обично су они најпре израчунали и потпуно извршили. Оставимо дакле на страну претенсије за великом науком. Одиста у инжињерској струци треба имати теоричко знање, али пре свега нужна је овде добра практика. Неке из снецијалних виших школа зову сеакадемије, и тако имамо: војничке, трговачке, рударске,

агрономске, лепих вештина академије, и т. д, На нижем ступњу учене хијерархије, налазе се средње стручне школе, као: семинарија, учатељске, трговачке, шумарске, баштованске, марвене, Фармацејске, и најпосле, специјалне школе, назване у Немачкој „Ое№ег1шс1)и1еп." Заједнички задатак тих завода састоји се у сиецијалном обучавању младих људи, који се спремају за разне струке, да буду земљи и себи од користи. Осим стручних наука млади људи добијају у нижим специјалним школама извесно опште образовање. А у вишим школама предају се предмети чисто научни, који спремају младе људе за самостална истраживања. Кад би наука у снецијалним шкодама била ограничена чисто стручним предметима, тада нужно време за свршавање ових школа могло би бити краће, или би стручно знање морало бити потпуније. Млади људи, који су за 8 година походиди ,онште школе," и после, који су се за 2 године занимади практичким радом , неће имати нотребе да се усавршавају у сиецијадним школама осим само односно њиховог стручног знања. Више науке, које имају у виду истраживање истине, •— без обзира на унотребу која из ње истиче, — треба да се предају на университетима, а не у стручним школама. Ако научна спрема буде подједнака за све стручне школе, неће бити основа за образовање школске хијерархије. Неће бити никаквог узрока, због кога би један правник, заслуживао веће поштовање, него учитељ, лекар, или агроном. Достојанство оних, којима предстоји стварање закона, не треба да буде мање од достојанства оних, који чувају законе, или их извршују. Главна цељ стручних наука, неће имати у виду истраживање истина, иди тежњу за достојанствима, него показивање пута, који посреством рада води до самосталног положаја, овог правог услова и најјаче основе човечијег достојанства. Слушаоци права, медицине и виших техничких школа образују данас неку особиту касту у друштву. Млади људи, који ће после радити да добију хлеба, сада имају сваку прилику , да пренебрегавају .науке. Ни лекар, ни правозаступник не могу тако пренебрегавати своје дужности, као што је Фактички дозвољено ученицима у нашимвишим стручни школама. Млади људи, који за 4 или 5 година живе као гдумци или вештаци без занимања, нису добро спремни за обавезни рад. Еад чиновник може бити обавезан на канцеларијски рад од 8 часова дневно, не знамо, за што не би ученици права, медицине или технике, биди дужни присуствовати 8 часова у научним заводима. Еао што је бедежено осуство у Фабрикама , канцедаријама и другим заводима онима, који тамо раде, исто тако треба бележити осуство слушаоцима, који су уписани у стручне шкоде. Не само на предавањима, него и цело 32*