Prosvetni glasnik

248

ПРЕДЛОГ 3 А РЕФОРМ

У ШКОЛА У ОЕШТЕ

вре.ме од 7^/ 2 до 111/ 2 пре иодне, и од 1-г до 5 после подне, ученидн стручних школа, треба да се занимају стручним науЕама. Да ди ће се у самој ствари тако занимати, ово је тако исто лако констатовати у научном заводу, као жто је могућно применити на многобројном персонаду чиновника,, у ведиким центрадиим зградама, иди на радвицима, који у Фабрикама раде. Они, који се снремају да носде нађу у обавезном раду начин за живот, дужнк су се зарана сиремити за редовно занимање. Како ће бити засебна шкода за сваку струку, у којој се ништа друго неће предавати осим стручних наука, и како ће ученици тих стручних шкода радити редовно 8 часова дневно, то специјадни курс за сваку струку може бити краћи, него што је сад. Лекарске науке раздељене су на 5 година; ади пошто су сдушаоци медицине сада дужни вршити једногодишњу војничку сдужбу, то им дакде не остаје више од 4 године за науку. Преддажемо такође 4године за курс медички, ади ношто ће овде мдад човек вапустити шкоду у 21 години, то може одсдужити војничку сдужбу тек посде свршетка својих наука. Тиме ће се користити декарска наука и војничка сдужба у бодницама. Да би ученици медицине добиди декарску кдасу, дужни су подагати строге испите, зване „ригороза." Тек посде двогодишње практике у војничким иди цивидним бодницама, ученици медицине подагади би ове испите. У место докторских дипдома, мдади би људи, добијади од испитне комисије сведоџбе, и аихова би имена бида печатана у званичним новинама са тачним резудтатом испита. Иижињерске науке могу бити такође расиоређене на 4 године. То што смо горе казади о војничкој сдужби, и о строгим декарским испитима посде свршене двогодишње нрактике, може исто бити усвојено и за инжињерске шкоде. Цртање највише тражи времена, да у њему инжињер добије потребну дакоћу и вештину; а у нашем програму за „опште шкоде" ова је наука довољно заступљена. У гдавноме остаје адгебра и геометрија, које само због специјадне своје користи нису могде бити изучаване у „општим шкодама." Математика је знање, које тражи извесни умни развитак. Оно што може мдад човек дако схватити и научити за један час науке, тешко је изучавати дванаесто-годишњем мдадићу за некошко часова. Ове две године обавезног ручног рада сдуже за умно развиће, а у једно су као спрема за даље стручне науке. У практичном животу образован човек, макакво бидо његово занимање, носвећава дневно некодико часова на читање, дакде мдад човек имаће времена за

две године, да се мадо упозна са. гдавним предметима наука, које ће специјадно изучавати. Извесно теорично знање нужно је за сваку грану инжињерске струке, а то су математика, нацртна и ирактична геометрија, нижа теорична механика, специјадна минерадогија, геодогија и цртање, Ова ће се наука предавати у првом двогодишњем курсу заједнички за све струке цивилне инжињерије. Други двогодишњи курс засебни са сваку струку, обухватиће иримену теорије и практично знање. Трећи двогодишњи курс мора бити употребљен на практику, при инжињерским конструкцијама, и тек посде ове практике мдади техничари могу бити примљени да подоже инжињерски испит. У подитехничкој париској шкоди, мдади људи уче се теорији за две године, а после иду на двогодишњи специјадни курс; једни у школу за путове и мостове,. а други у рударску и механичку школу; осталиувојничку шкоду главног штаба, инжињерије и артилерије. Политехничка париска школа јесте у неколико војнички завод, а у некодико академија математичких наука. Одавде произлази овај штаб врдо учеиих, ади не свагда практичких инжињера Аез Роп(,б-е1-Сћаи8зее8. У Француској: апсјеа е1е?е с!е 1' Есо1е роМесЈпшше, готово је као чдан неке учене академије, а у сваком сдучају више значи него 1пдешеиг Ст1. То је најбољи доказ, да у политехничкој школи више обучавају теорију, него што је нужно за нрактичног инжињера. Инглеска има инжињере, који својом науком не уступају првенства никоме, али их односно нема велики број. Учени инжињери, као и у опште учени људи не морају бити у великом броју, па да принесу велику корист друштву; по томе може бити да је у Француској сувише много учених инжињера. Са свим је друкчији инглески систем. Нема земље, која би имада бољих инжињера и који би се материјално више користиди од Инглеза; а ти инжињери пре свет а практички се усавршавају. Младић од 17 година, који је свршио школу, која одговара нашој реадној, иде на практику код приватног инжињера, који руководи значајним конструкцијама. Такав мдадић уписан у инжпнерски еснаФ, зове се: ап аг11с1е(1 рирШ. Његови родитељи не само да му дају за 3 до 5 година потпуно издржавање, него још и пдаћају неколико стотина дуката мајстор. — инжињерском за науку. Мајстор — Инжињер, осећај ући потребу да има способне помоћнике, избира између својих ученика најодличније и добро их награђује са своје стране. Тек тада овај млади инжињер, ношто је већ сам управљао неким радом, постаје чдан и кодега инжињерског еснаФа, и тиме је добио право, да стави уз потпис писмена: С. Е — цивидни инжињер.