Prosvetni glasnik

254

0 небесним телима

Но ваља нам да се обазремо и по осгаломе небу, те да проговоримо коју и о осталим звездама. Сем оних севалица, које сијну небом и нестане их, ми сви знамо шта разумевамо под именом звезда,. 0 другом којечему, што се каткад виђа на небу, ми ћемо мало после учинити неке напоиене, а сад останимо само при иосмагрању (неких) звезда. Разноликих звезда има на небу. Нашим очима гледајући, видимо их ми у разној светлоћи и величини. Неке сијају чисто бело, неке бледо, неке жуто, неке црвенкасго. Један пажљив поглед пут небеса и звезда довољан је, да се човек о овоме увери. Но о другом ћемо ми овде да говоримо. Све се звезде деле на двоје: једне. које су зависне од сунца , и друге, које нису зависне од сунца, но и саме неиокретна сунца, светла и велика као ово наше, — али су далеко ! Оне прве, од сунца зависеће звезде, зову се покретннце или иланете. Оне со окрећу око сунца. Оне су по себи тамне. Виде се само кад их сунце оеветли. У ред ових, за сунце везаних иланета сиада и наша земља. Наша је земља планета или сунчана звезда. Она је први сусед и врло сличан друг нама познате звезде зорњаче или Данице (која се у књигама зове Венус). Сунце вам је довољно иознато, по величини и светлоћи својој. — Вамислите га тамо у поднебесном простору, само стално, како се у месту тихо обрће и светли. Од њега амо пошав, у остојању од неких 7 ,800.000 миља (= 7.500 метра), наишли би на једну звезду, коју су и астрономи давно спазили и дали су јој име Мерку-р. Ова звезда у дугуљасто округломе путу обилази неуморно око сунца. — Од Меркура звезде, даље амо (од сунца к нама!) наишли би на звезду, коју споменусмо мало час — на Даницу (Зорњачу), коју зову астрономи Венус. После те звезде долази, по астрономским рачунима на ред као треАа звезда Земља, ов а на којој ми живимо. Вауставимо се овде ! Многи ће се чудити уопште тој мисли и речи, да је земља звезда. Исгина, нама који смо овде на земљи, земља је нешто и сувише гломазна, каменита, хладна а и мокра, — те да би сматрали да

је звезда. Но ипак земља је звезда, и обрће се око сгјнца. Нама којима је наш зреник или видокруг мали, ми, око којих се свуд „небо" „склапа", и којима је све остало — на небу — сићушно и мало: ми се тешко одлучујемо да рекнемо или да поверујемо да је земља звезда, иста онака као Зорњача, а Зорњача да је готово оволика, колико ова наша земља ! Ми, који смо неуки у свеколикоме осталом величанственом поднебескоме строју , — ми смо везани за ову земљу: она је за нас „велика" , „пепокретна", она је „средина света", око ње се — чини нам се — сунце обрће. Но другојачије знаду и поучавају нас људи , који су другојачије и познали све то. Ти су људи пре поменути астрономи. Њихови су рачуни и сувише тачни, они су се на наше очи обистињавали, јављајући нам по годину дана раније (а ако хоћете и на стотине година раније!) помрачење сунца и месеца. Ми ваља да се ослонимо на те непартајичне поборнике чисте науке — и следујмо им дакле. До зеиље је по реду Марс. За њим долази једна велика просторија, пуна засебних малих комада — малих звездица — које се крећу као и земља око сунца. Мисли се да је овде била нека велика звезда некада, па је у парчиће отишла, — а парчићи ти иду путем истим, ма сваки за се. По томе долази највећа међу свима планетама: Јуиитер. За Јупитером Сатурн, који има око себе чудне неке појасеве или котурове, који — три на број — стоје око њега, од прилике као кад би човек отпучио обод од шешира, па рукама га (обод) при- к државао око главе. Тако од прилике стоје та три котура око Сатурна. За Сатурном долази Уран, па најпосле Неитун. Све ове звезде, осем ове последње, прво су виђене, па су прорачунавате. Ова последња била је до 1846 год. незнана. Те године, један Француз, астроном, именом Ле Верије, из узрока што му претходна звезда (Уран) није хтела да иде мирно — накани се да дозна за што та планета скреће с пута. Знао је ово : мора да има иза те иланете још једна, и то велика, која ову вуче к себи. Тражио ју је на догледе и није видео. Оп ее даде — нако невиђено! — на рачунање. Дуго је рачуно, и рачуном сазна место, где мора стајати та друга, до сад невиђена планета.