Prosvetni glasnik

0 НЕБЕСНИМ ТЕЛИМА

255

Но из Париза, где је он радио, није могао видети. Он јави у Берлин, и ноћу 11 (23.) Оептембра, но његовоме рачуну други један асгроном унрави тамо своје догледе и —• на,иђе на једну звезду, која је већа од земље. Онда је назову Нептун. За Нептун веле, да је он не угледана (пре) но „израчуната планета", као гато и јесте. Де Верије је умр'о пре мислим 9 год. (Причају да он није пристао никад да се слика. Само је једноме сликару крадом иснало за руком, да му ухвати лик, и почне да ради. Но кад асгроном дозна за то, отиде и полуна му плоче на којима је слика Но он је себи подигао без сумње леп споменик, тамо, где неће моћи злочеста рука да се домагаи, ни „зуб времена" — бар тако скоро, и ако је могуће — да поругаи !). Ко разуме шта све ово значи, т ј. пгга значе рачуни. којима се звезде невиђено налазе, — тај ће веровати у погатен и истинити рад астронома. Све ове планете овим редом: Меркур, Бенус, Земља, Марс,—- Астероиди—Јупитер, Сатурн, Уран, и Нептун, крећу се тихо по просторији, обилазећи около схЈнца , које стоји у сред среде ове своје задруге. Земља нагаа обиће око сунда за 365 дана и 6 сати, — а то је наила. година. Све планете гато су од земље даље, морају дуже да иду — да се „окрећу" —док обиђу сунце. Оне гато су аред земљом, до сунда, потребују мап>е од године наше, да оби1)у сунце. Нашој земљи треба, рекосмо, 365 дана 6 с. Најблпжем 1 Меркуру, само 87 дана 23^4 сата. Нептуну пак као најдаљем скоро 165 (наших) година; и то је његова година. Ја нисам рад да вас морим са бројевима, како о одстојању, тако и обилажењу око сунца, колико је свакој појединој планети нужно. То може читати, ко хоће у опгапрнијим књигама. Иутови, којим иду нланете, нису са свим округли; они су дугуљасто округли (елиптични). Некад су планете сунцу ближе, некад даље. Кад су ближе, сунце их јаче иривлачи и опе иду брже унаоколо; кад су даље спорије. Кад је која планета догала докле најближе сунцу доћи може, то се зове онда сунчана близина. По некад вигае тих планета дођу ближе сунцу. Сунце и планете привлаче се. И кад вигае тих

планета — путујући око сунца — дођу у сунчану близину, онда сунце на њих и они на сунце боље и јаче дејствују. Но дејство ово вигае осете планете од сунца, но сунце од планета. Сунце је с с места непомично. Даље, да све побројане планете уједно згрувамо, ииак је сунце веће, с тим и јаче од њих и привлачна снага планета није у стању да сунце помери или какву значајну промену на сунцу произведе, те да као сунце опасно подејствује на остале планете, ако би их било ту где у близини. Ово неколико речи нека би биле намењене — ако се боље умотре — ономе или боље рећи против оног „дела", које је ту скоро видело овде света и ноеи застрагаавајући наслов: „ Проааст света." — Нема и неће од овога бити „пропасти света." Друге силе треба, и издуже да дејствују — као нпр. охладњење сунца — па да буде „пропаст" али ипак не света, него ове светске ситнежи, људи и осталих створова, што су посејани но свету. Свет, овај велики, прави свет — он ће дуго још остати Што се тиче горње ствари и те прочувене „пропасти света" — уколико сам ја прочитао ту књижицу — стоји овако и то од речи до речи: „Тај догаЦј је: у овој периоди (т. ј. од год. 1880 — 1885). Четири највеће планете: Јупитер, Сатурн, Уран и Нептун, достићи ће у исто време сунчеву близину, па у једно време подејствовати на сунце, а преко њега (!?) и на земљу и мање планете." Све планете скуиа да до^у у сунчану близину, све заједно да „подејствују на сунце," опет ће сунце спокојно остати на миру, на своме месту, јер је сунце — како рекох напред — претежније и јаче од свију планета скупа, дакле јаче је и неиомичније је паспрам именовате четири планете, ма и да су и оне од свију планета највеће. Док сунце на своме месту стоји, док не би оно од нас отишло даље, или к нама дошло ближе, и док будемо ми (земља) у редовноме утврђеном своме одстојању од сунца — дотле је све стално и сигурно : јер да се поремети што на земљи, зависи једино од даљине сунца и од промене те даљине или одстојања. Како за сад нема те силе да сунце макне с места, које оно у васиони заузима — и ми према њему — све је дотле мирно и сигурно. Ми можемо сачекати, нека се све те планете призз -