Prosvetni glasnik

0 НЕБЕСНИ

М Т Е Л И М А

257

тамо истог дана кад код нае иролеће наетуна јесен. Тако вам бива и са даном и ноћи. По свој земљи нијв свуда у једно време дан или ноћ. Сад је код нас смркло, тамо даље, у нравцу где је нама сунце „зашло" другима је (у Америци) свануло; а кад се нама у јутру сунце „роди", онима што су у истоку од куд оно долази, већ је сјало и — рађајући се нама, њима залази. Кад су — као што рекосмо — земља и остале планете сличне и стоје у истој зависноети од сунца, онда ми етановници земље имаио право да се запитамо; како је на осталим илауетамаЧ Да ли и тамо има воде, ваздуха и живих створења? Судећи по сн љности неких планета и другим знацима, астрономи вештије од нас распознају и тумаче, биће да су већина планета оикружене атмосфером, ваздухом, који је кад гушћи, кад ређи од овог ваздуха којим ми дишемо. Што се тиче вода, облака, муња, непогода — то се још не зна. Сувише више мимо нагађања. Само се за планету Марс зна, да он мења свој фј. У доба ка.д — по рачуну — пада зима на њему, он се око „врхова" — нолова — више сија и бљешти, а у доба лета тај се своди на мало гувно у врховима. Отуда су закључили астрономи : 11а Марсу има воде. Она се зими леди у великим просторијама. Ледови обузму велики део целе иланете и онда је бљештање и сјај већи. У лето сунце отопи већи део тога леда и сјај се тај смањи. Све истоветно — што и на овој нашој земљи. И кад би ми земљу из даље гледали, она, и ако је мрачна и „земља", ипак би се сијала, као што се нама и месец сија, који је такође мртва, безваздушна, хладна и пуста стена На планетама, као и на нашем месецу има неравнина, и отуд — особито на месецу —• оне иеге, којима је свет дао разна значења, даби људека безакоња — на углед и укор другима — овековечио и вели: да је на месецу брат један без главе, коме је други осекао главу Није „прост" свет ружно мислио, кад је то говорио, као што није имаозлу намеру рекав. да је „куаоваслама" траг крадене сламе, што је кум од кума крао, па покрадени краденога проклео „да му се, да Бог да, траг и но небу нознавао. . . ." И данае има

много „кумова", којима би ово могла бити лепа нема поука за умирење савести. . . . Научени људи, који су нам сва.ова знања прибавили, — неколебајући веру у влаетитеља васионе и у законе који владају у близу и надалеко — питали су се: како дођоше све ове планете у овај размештај и овај положај спрам сунца 1 И зашто то : да се планете баш око сунца обрћу ? Да би и ово знали, људи су прибрали и разгледали што год из које науке знаду, па су онда дошли до следећег уверења ? Све ово , сунце и све побројане нланете, са земљом, — све је то некад било укупно заједно, раздимљено увиду праха. То је била првобитно само разређена материја. На неком месту тога прегрдног облог облака, заподело је се кретање. Мало по мало почиње тај прах да се згушњава и у лопту сабија, и да се загрејава. Дугим временом све је ово било тако из праха прибрано у једну прегрдну огњену житку куглу — онаку какво је сунце, и обртало се. — Шта је следовало носле 1 Та огњена жидина, од еилна обртања почне да се раскида .... исто онако као блато с точка, кад се налепи а точак се брзо окреће . ... и ирви комад који је отпао, биће онај, кога ми данае зовемо нланета Нептун, или нека иза њега. Тако је одлетао од те велике вреле кугле комад по комад —■ планета по планета, а од ових опет, које су се такође, као ове данас обртале, а првобитно биле вреложитке — одкидали су се њихови меееци. Наш месец јесте по овоме чедо наше земље. Оно што је пре остало, — то је садашње сунце у среди планета. Тако ето људи (а људи су грешни !) замишљају да је иоетао овај размештај планета. Они имају и свога разлога Зи то и ми, — оетављајући свакоме слободу и да посумња ако жели, у ово — ми ћемо им поклонити поверења. . . . јер нас у многом астрономи нису преварили. Од куд пак она прва „материја" — што је она била развејана — како је се заподело у њој кретање и згушћавање .... то све зна сам Бог, а не зна, и тешко да ће знати, буди који човек. То су све тајне за нас људе, који нас — при својој наученосги — и нехотице гоне на смерност. И заиста, истински научени људи уједно су и узор скромности, Само су