Prosvetni glasnik

268

0 с ii 0 в н е iii к 0 л е у

кнежевин и с р б и ј и

што сцречава телеени развитак дечији, те да на место оних незгода створе повољне услове за овај развитак." Надати се, да ће општина београдека, чим јој средства иоле допусте, похитати да искупи речи својих грађана и општинара, које су нале на иснитима у прошлој години. То је животно питање за становнике нресгонице, јер рђаве, тескобне, нездрлве и влажне зграде, па јога у овако великој вароши, а с оволиким бројем деце, колико јо опасно но дсчије здравље, толико је убитачно и ио њихово васпитање н учење. 4. Ј4АСТАВНА СРЕДСТВА Врло су разнолико снабдевене београдске школе с наставним средствима. Док у школи код саборне цркве има свију најпотребнијих средсгава за наставу, дотле у Балилули и на Дорћолу или их има врло мало или нимало. На Јалији има свих средстава за насгаву, но ова нису својина општине. У опгате може се рећи, да већина гакола има најнужнијих наставних стредстава. Разуме се, да се и у овом ногледу очекује јога много. 5. КњИЖНИЦЕ У свима школама, мугаким и женским, има свега 638 књига. У Ењижницама мугаких школа има 458, а женских 180 књига. — Највећу књижницу имају: мушка гакола код саборне цркве 18-5, и теразијека мушка гакола 163 књиге. Све остале имају много мање. На Јалији у мугакој школи има само 10, и на Сави у женској само 5 књига. Од како је пабављено књига првих година, кад су књижнице установљене, врло мало је доциије приновљено, а у некојим гаколама није ништа ново набављано. 6. Ј1ре десет година Основна гакола престонице исто онако напредује, као гато се и варога гаири и множи. Њено напредовање је поступпо, али је сигурно. Из године у годину множио с> број ђака у свима гаколама. Број гакола з;: последљих десет година није се скоро изменуо. Само је при Учитељској гаколи отворена јога једна нова мугака гакола, и што се на крају ове године огвара још једна нова женска гакола. У осталом није бнло никаквих новина у времену од 1870 . а до данас. Од школшјх зграда подигнута је само

женска варошка школа, и ту скоро купљена је кућа за нову женску школу у министарској улици. При свем том што је за потоњих 10 година само једна нова гакола отворена, онет се у посгојећим гаколама у неколико изменило. У 15 школа године 1870 радило је 29, а у 16 школа, ове године 40 учитеља. У вежбаоници нри Учитељској школи, радио је само један учитељ, дакле у старим гаколама приновљени су 11 учитеља. С овом приновом није подмирена потреба старих гакола. Као гато се из етатистичких таблица види, у теразијској мугакој школи на једног учитеља долази 87 1:ака, а то је број, који један учитељ не може да савлада ни у погледу дисциплине и реда, а камо ли у погледу наетаве и ваепитања. Потреба паралелних разреда у овој гаколи или отварање још једне мушке гаколе у том крају очигледна је потреба. Ва поеледљих 10 година број ђака умножио се са 785. Од овога броја долази 335 на мушкарце, а 450 на девојчице. Из овога се види, да се у времену за 10 година 115 женске деце вигае јавило за школу но мугаке. Мањи је напредак учинила школа гато се броја ћака тиче у времену од 1862 па до 1870, дакле за других 8 година. Док је за тих 8 година 6 нових гакола отворено и 11 нових учитеља постављено; број ћака порастао је свега са 384, од кога броја 209 долази на мугакарце, а 175 на девојчице. У времену од 1862 па до 1870 растао је број ђака из године у годину са 48, а у времену од 1870 па до 1880 растао је број ђака из године у годину са 78 ,5. Сразмера је ова. по гаколу београдску врло повољна. Из ње се јасно види, да како које- године, све се више и вигае деце за гаколу јавља. Разуме се, да ова појава стоји у свези с многим другим узроцима. Но једно гаља свакојако имати на уму, а то је, да умножавање ђака у гаколама не долази толико од досељеника, колико од самих становника вароши Београда. Ово се најбоље види из броја 1,ака, који су са стране дошли, а то сусвега175 — број заиста мали, кад се упореди с целокупним бројем ђака. Ма да школе престонице, према нашим приликама, доста лепо напредују, онет остаје још врло много рада сшнтини за своје гаколе. У првоме реду треба Јјој ее ностарати, да што нре један