Prosvetni glasnik

* 0 ИЗУЧАВАЊУ СТАРЕ СРИСКЕ ЦРКВЕНЕ РАХИТЕКТУРЕ

453

црква, у којој се крунисало неколико нашихкраљева, још није испитана колико треба. Још се о њој зна врло мало нозитивног. Ирво и прво кад човек посматра основни план и спољни изглед целе грађевине (цркве са двораном која је сад порушена) пада у очи велика разлика у ногледу зидања и вештине између главне цркве и велике дворане, (припрате ?) дозидане цркви са занадне стране. Да су то два дела грађевине, подигнута у два различна времена показује како разлика зидања, јер је црква зиданау слојевима од камена и цигље, а дворана нема тог реда у зидном материјалу, тако и не хармоничан састав дозидане дворане са планом главне цркве, што ће се још боље и одмах видети кад се и површан поглед баци на основни план грађевине кодКаницаили у „Продромосу". Припрата од главне цркве улази тако неспратно у дворану да оставља са обе стране нред улазцима у прве побочне капеле празне просторе од неколико стопа којима никакове цељи нема. Готово исти основни нлан саме цркве жичке налазимо у још неколико од најстарнјих цркава у Србији нпр. у ариљској цркви, у цркви манастира св. Тројице у Каблару, Сретењу, у цркви Придворичкој итд. али овако пространу призидану припрату (дворану) не налазимо нигде (у Србији). Питаље не може бити о.том, да је дворана доцније, после цркве зидана, али кад? ко ју је зидао ? у каквој цељи ? . Ја мислим, да на то питање треба тражити одговора у краткој белешци старога биогра®а (Теодосија) Стевана Првовенчаног и у Традицији, која још постоји у манастиру Жичи. Из оба та извора дознајемо да је у Жичи, најпре Стеван Првовенчани поднгао себи задужбину а у славу апостола Петра и Павла, а кад се доцније родила распра између Стевана и његовог брата Вукана и кад је та распра умирена, да је св. Сава на истом месту подигао цркву Спасењу и у њој је као што се зна, крунисао свога брата. Код велике жичке цркве налази се једиа мала црквица, посвећ на св. Петру и Павлу, и она је била зидана у слојевима од камена и цигље п попови су служили у њој докле она велика није рестаурнрана. За њу вели народ да је старија од вел. жичке цркве а Давидовић мисли да ће то бнти црква Стевана Првовенчаног. Ја бих рекао да је то погрешно мишлење. Таквих црквпца, као што је она мала св. Петра и Павла, било је више њих око Жиче, и оне су нодизате доцније око велике цркве, као што су подизате црквице и око других вел. цркава, нпр. око Студенице, око Патријаршијске цркве у Пећи итд. може бити да ће тачније бити да се узме, да је на самоме месту жичке вел. цркве била Стеванова задужбина св. Петру и Павлу и да је од ње св. Сава дао презпдати нову већу цркву, у слав. Вазнесења Христова, при којој рестаурацији призидана дворана (о којој говорисмо) била би може бити најзнатнијп рад. Ами Бује спомиње да су му причали

како су над главним западним вратима која воде из дворане у цркву (у припрату) биле релијевне слике св. Петра и Павла а данас кад се кроз свод куле уђе у дворану налазе се слике тих апостола на дувару. Та Факта, као и то, што се одмах уз велику цркву жичку налазила црквица посвећена тим апостолима, моћи ће може бити потврдити мишлење. Сад остаје једно друго млого важније питање. Је ли данашња Жича дело Немањиних синова ? ГГ. Каниц и изасланици ученога друштва мисле да од старе — првобитне задужбине, није ништа остало осем основног плана, а на то мишлење наводи их то што се избор зидног материјала цркве и дворане дозидане као ни техничко извршење тог зидања не може да помири са оним што човек може очекивати од грађевине, која је зидана на скоро после мраморне Студенице, коју је зидао Св. Сава, онај човек, који је на својем путовању видео најлепше цркве у визант. стилу, и за коју је довео специјалне раднике и зидаре из Дариграда ; од грађевине која је намењена била да буде место сабирања духовних и учених људн и место крунисања српских краљева. Доиста је то двоје тешко помирити, али узмемо ли да је Жичка црква доцније сазидана на старом основу, старе велељепне грађевине, онда нам ее отварају неколико питања на која је теже одговорити него горе речена осећања помирити. Кад је данашња Жичка црква подигнута? Старе кронике и летописи не дају нам никаква одговора. Г. Валтровић по зидању вели, да мора бити, да је зидана „у времену неповољном за с.јајне грађевине", али које је то време неповољно за сјајне грађевине ? Морали бисмо га тражити чак иза Бранковићке епохе, у време турскога госиодства ; онда би нам се наметнула друга још тежа питања. Каква је потреба изискавала да се пошто је главна црква у неповољним приликама нодигнута, њојзи доцније дозида још онако велика дворана са кулом ? Та дворана са кулом вршила је велике услуге онда кад су наши краљеви по византијском церемонијалу венчавати на престо, и онда кад Су се у Жичкој цркви држали сабори властеле и свештенства, ал' чему је служила доцније кад је нестало ни краљева, ни сабора, ни крунисања? Али има још једна ствар коју не треба сметути с' ума. Главна црква по опису Каница и Валтровића а и по извештајима путника који су је видели пре најновије рестаурације, зидана јз у слојевима од камена и цигље какво се зидање налази обично у старим и у новијим црквама византијског стила, а дворана није тако зидана; ааи не гледајући на то, дворана показује у другим погледима савршенију вештину архитектонску, тако су нпр. њени сводови, унакрсни сводови, што је свакојако веће савршенство од полукружних сводова, какви се једино, у