Prosvetni glasnik

454

0 ИЗУЧАВАЊУ СТАРЕ СРПСКЕ ЦРКВЕНЕ АРХИТЕКТУРЕ

главној цркви налазе. Затим се на дворзни налазе прозори двокраки и са већом пажвом израђени но што су били правој пркви пре њене последње рестаурације, осем прозора на олтарној апсвди (који је сада затворен) који им је био сличан. Та савршенија архит. вештина дворане Жичке а несавршенија текничка израда њених зидова, од израде главне цркве, отвара за себе једно питање за које ће човек, који полази од убеђења, да од првобитне Жичке цркве није никаква трага остало, још више занети. Нека би та два питања дала повода нашим вредиим пријатељима гг. Валтровићу и Милутиновићу, да још који пут сврну пред Жичу и дубље је проуче, а ја ћу бити слободан да хазардирам својим мишљењем о целом том питању старнне данашње Жичке цркве. Кад узмем сва та питања, која остају без одговора кад се пристане уз мишљење изасланика и Каница, намеће ми се уверење, да данашња жичка црква заједно са двораном и кулом осем — разуме се по себи — оних прилепака најновије рестаурацнје датира непосредно из времена Немањиних синова ; дај е главна црква сазидана најпре од Стевана Првовенчаног а доцније да је по упутству св. Саве дозидана још дворана и оне две капелице на странама припрате и можда још каква површна рестаурација извршена, како би простор био шири и угоднији за крунидбене церемоније и друге нотребе које су код цркве вршене. У том презиђивању старе Стеванове цркве извршено је још нешто што је цео изглед грађевине мењало и чинило је сјајном а чега данас нема, а то је, цела грађевина била је стхоља мрамором обложена. Тај Факат, ког налазимо код Теодосија да је св. Сава довео зидаре и људе који умеју радити мрамор из Цариграда а не из Приморја, рекао бих да може оснажити моју мисао јер свакоме је који је пажње визан. архитектонским сноменицима поклањао, јасно, да би св. Сава, да му је намера била да своју цркву само скулптуром украси, пре тражио раднике у Далмацији као што је чинио и његов отац него на истоку. Путници по Турској спомињу више старих цркава ко е су негда биле обложене мраморним плочама па је истих нестало, зар тако није могло бити и у Жичкој цркви? Ако би ова моја хинотеза нашла потврделод стручних људи онда би се лако разумело одкуд да дворана не показује у зидовима онаву текнвку, друкчију од текнике у главној цркви, и одкуд да је главна црква зидана у слојевима од камена и цигље а дворана није Онда би се тако разумело да је црква раније зидана без намере да се обложи мраморним плочама а дворана је зидана баш с' том намером па се на текничку израду зида који се неће видети није много ни полагало. Још једну ствар. Г. Тодоровић је једном похвалио жички живопис а и гг. изасланици ученог друштва признају да ће живопис те цркве бити стар, шта више

они говоре да је тај живопис био урнек живопису на неколико других од најстарнјих грађевина. Како се тај Факат или њиховна вод може помирити са тим уверењем, да је црква жичка из доцнијег времена кад нису биле повољне прилике архитектуре. Најпосле ја то своје мишљење истичем више да побудим љубопитство стручних људи да поклоне још више научне нажње тој важној и некад без сумње сјајној задужбини Немањића, него што би га хтео као апсолутну истину преноручити. Може бнти да би и палеограФија, кад још није одређен критеријон за оцену старине српског живописа, могла помоћи да се по натписима, каквих као што се зна има обилно у кули жичкој одреди старина грађевине. Као што је напред говорено жичка дрква много је претрпела нри последњој рестаурацији. Разуме се да се сад п од највештијег човека не може тражити да нам на хартији реконструјише целу грађевину каква је некад била, али се основни план старе грађевине може без великих тегоба открити и снимити. II гг. изасланици ученог друштва поправили су план издат у „Внзант. споменицима" Каницевим, додав још и два параклиса са стране олтара, које спомињу људи који су видели Жичу пре рестаурације (1856). Вредно би било да се узме у обзир и оно што г. Милојевић наводи да је на тим параклисима било кубета и да је иза њих наспрам олтара била још но једна скривница са страна, премда ће нод тим скривницама које не спомињу ни Вујић ни Ами Бује требати узети да Милојевић мисли мале апсиде којих је по Ами Буеу било две са страна главне олтарне апсиде. И то би се могло на плану Каницевом и Валтровићевом понравити, као што и то треба додатида олтарне апсиде нису биле полукружне како је на плану Валтровићевом и Каницевом него полигоне. Из бележака напред наведених може се видети да је она били сасвим друкчија него што се данас после рестаурације распознати може. Но ми ћемо поћи даље. Друга стара црква о којој је носле Жичке говор у „Продромосу" јесте 2., Свет. Тројица у Каблару. Г. Валтровић је издао од ње у „Продромосу* два снимка. Спољни изглед целе црквице и основни плани. 3., Придворица; нрви пут испитана и снимљена од гг. изасланика ученог друштва. По причи је зидана од неког Немањиног властелина. По својем унутрашњем распореду има сличностн са Тројицом и Ариљем, а сноља се разликује од тих цркава глаткоћом својих зидова. Само око њеног осмостраног тамбура иде округлолучни фриз а на цркви га нема. 4. Ваведепе (из XIII в, у Овчару) по мнењу г. Валтровића позајмило је свој основни план неколиким већим и мањим старим црквама. У „Продромосу" на-