Prosvetni glasnik

0 ИЗУЧАТШБУ СТАРЕ СРПСКЕ ДРЕВЕНЕ АРХИТЕКТУРЕ

455

дази се спољни изглед и основни план те цркве. Ту је рестаурирано и кубе које је при оправци цркве пре неколико година одбачено. Основа је иркве василична. Кубе је лежадо на четири дозидна стуба, везана аркадама и педентивама, поврх којих је ишао појас те је делио тамбур од зидова на које се ослањао. Мала Враћевшничка црква у крагујевачком округу има ве лике сродности са Ваведењем и Ариљем да би се закључити могло да су из једног времена. На цртежу г. Валтровићевом тамбур Ваведеаске цркве незнам по којим разлозима, округао је. Цркве из тог доба обично имају полигоне тамбуре, па ће тако и ту морати бити. 5. Јежевица, мала интересантна црквица источно од Карановца први пут описата од гг. изасланика ученог друштва. У својим главним цртама слична је цркви манастира Благовештења. Карактеристично је код те мале цркве да јој се кубе без тамбура налази. Од обе те црквице Благовештења и Јежевице има малих снимака у „Продромосу". Једна од најзнаменитијих старих цркава коју су гг. изасланици проучили и снимили јесте, некада сјајна, а сад разваљена задужбина Јелене жене краља Уроша V (1240—1272) у Градцу на утоку градачке речице у Ибар. Данило, који је као што је познато разумеваб се у архитектонској вештини и имао лепог укуса назива градачку цркву „великом и славном" и „предивном" грађевином. Питореске развалине те цркве налазе се 2 сахата северо-западно од варошице Рашке у Србији. Г.Г. изасланици посетили су те остатке црквене 1875 год. и она им је на први ноглед показала велики уплив западног (ромаиског) стила, и по њиховом мишљењу она преставља „споменик оногпрелазног архитектонског стила, који је нарочито у Шибенику и Трогиру оставио своје знатне заступнике" (Гласник Х1ЛУ стр. 412). У мапи изасланика налази се неколико детаљних снимака те цркве а у „Продромосу" ће читалац наћи њен нлан, љен спољни (рештаурирани) изглед и неколико снимљених архитектонских особина. Посматрање те старе цркве намеће човеку неко њежно а свечано осећање; он се сећа оних тешких прилика кад се заподеде распра између Милутина и Драгутина и рада њежне а озбиљне мајке њихове да своју децу измири у корист отаџбине; сећа се оног тужног и свечаног састанка две младе краљице на гробу своје свекрве што нам је све очевидац описао. Најпосле том осећању посматраоца градачке цркве, даје неке сетне њежности и та прилика, што се после неколико векова опет једна жена нашла која ће порушену задужбину Јеленину поправити. То је била султаница Мара у XV в. По опису г. Валтровића, градачка је црква зидана врло укусно у слојевима од камена и цигље. Израда скулнтурна око портала и прозора премда није онако обилна као што је

на Студеници и Дечанима, извршена је са пуно вештине и укуса. Основни план је крст са две пречаге. Олтар је зидом заграђен (иконостас зидан) и свршује се у три полукружне апсиде, свака са једним прозором, од којих онај средњи, најлепше је израђен и највећи је. Уз олтар а измеђ апсида дижу се с' поља тако звани подупирачи („з^гећерћеПег") што је слаби одјек готског стила. Овде код градачке цркве они служе само украсу и немају архитектонског смисла. Кубе је на овој цркви врло карактеристично. Тамбур његов диже се врло високо, — ако је размер на цртежу у „Продромосу" тачан — на самим спољним зидовима цркве. 7. Руденица. мала црква у крушев. округу; припада жанру и е^оци у коју долази Каленнћка и смед. црква, Љубостиње, Манасија, Раваница итд. На њој нема трага од западног уплива, што се судити може по цртаним снимцима цркве и по неколиким архитектонским детаљима у „Продромосу". Њу је зидао Стеван Високи, као и цркву манастира каленићког, па и у основно^ плану као и у другим погледима има велике сродности између Руденице и Каленића. Међу свима црквама епохе Лазаревих насљедника гг. изасланици дају прво место: 8. ЕалениКкој. г. Валтровић вели : „све грађевине надвишује црква Каленићког манастира својим лепим пропорцијама, изредним и скулптурним пословима, ови последњи нарочито богато су заступљени у богатој орнаментацији оковратника и прозора. С' поља зидови дају малеричког утиска својим слојевима од цигље и зеленкастог четвор. камена, измеђ којих се повлачи, напоље истурена пруга од малтера". У „Иродромосу" се налази цртеж спољњег изгледа цркве. Док је Каленића најлепша црква из . . . . (XIV—XV века), г. Валтровић узима да је Павлица на Ибру најстарија из тог времена. Г. Каниц је детаљније описао у својем курлтурно-историјском спису „0 Србији" на стр 728 и мисли да се она сме узети као најчистији тип старосрнске архитектуре; али као што се Каниц преварио при цркви смедеревској тако је и овде погрешно кад однаша „Павлицу" чак у XIII век. Она не може бити старија од цркве крушевачке и мора бити да је зидана ако не у последњим годинама Лазаревим, оно свакако у почетку Стеванове владе. Вредно би било да нам је од те лепе црквице г. Валтровић дао који снимак у „Продромосу" својем. По Каницевоме опису Павличка црква (на том месту на Ибру има две пркве, једна је оправљена и служи а друга је у развалинама. Ону у развалинама, цртали су изасланици, а о овој оправљеној тако званој „новијој" говор у Каницевоме делу и овде) показује основно начело старог византијског стила — грчки крст. На пречази крста диже се на четири стуба, везана луковима и педентивима, полигони тамбур и кубе; црква је на