Prosvetni glasnik

НЕШТО 0 ПОСТУПНОЖ ТЕЛЕСНОМ И

ДУШЕВНОМ РАЗВИЂ.У ЖИВОТИЊА

503

састоји из истих природних састојака, из којих и тедо животиња; а тело опет обога из истих састојака, из којих и тело биљака. Ових простих ириродних материја, које својим међусобним сједитвењима образују све што постоји у природи, познато је до данас око 66 ; али међу свима аима највећу улогу играју у природи ове четири: кисеоник, угљеник, азот и водоник, јер се налазе скоро у сваком природном телу кад више кад мање. Неке од њих преовлађују у царству виђених ствари, тако н. п. у царству животиња преовлађује азот или душик, а у царству биљака опет угљеник. Међусобним' спајањем ових материја а у сразмерним количинама. природа сгвара све оне хиљадосгруке живе облике почев од човека па до најиростије материје ; она сиаја и меша те састојке, из којих, се састоји основни облик, облик јајета, увек чудновато али ииак сложен по законима, из кога опет- постоје сложенији, узвишенији и племенитији облик, како га ми називамо, а тако исто и простији, али на сваки начин увек савршен у своме роду и условљава га. У свима тим хиљадоструким облицима и видовима како на земљи тако и у целом свету божанствени је норедак. Цео свет ироткан је божанственим духом кога ми сазнајемо по извесним законитим појавима на нашој земљи, па и на самим рудама, стенама, солима и земљама, које се привлаче или одбијају, да се појаве у стубовима одређеног облика или у зракама, те да се међутим наслажу у правилном облику око једне средсредне тачке, око осовине, или како рудари кажу „да се кристалишу." Овог духа или ово стварајуће биће ми зовемо и ириродна сила , која нам се појављује код тела, која расту изнутра на иоље, дакле код животиња и биљака, у којима је подигнута у живот, који се оиет одмах у царству животиња образује у дугиу, која се оиет иостуино развија и иодиже до духа, до разумног духа човековог. Прелази из биљног у животињског царство тешко (е дају разликовати ; па шта више код неких од ових живих тела бивало .је неизвесно, куда их треба уврстити, да ли у биљке или у животиње; пошто је то еужно знати зарад лакшег проматрања и проучавања природних производа. Но поред свега тога још ни данас нисмо по танко на чисго односно нрелаза из биљног у животињско царство као ни са свима разликама, које би се имале обележити између биљака и животиња; и зато с" у опште узима да сва она створења, која се могу природно да покрећу и да узимају храну у се кроз уста, припадају царству животиња. Али ваља знати, да има данас ствари, које се могу да нокрећу од чести, пошто су срасле, но ипак имају органе, које по вољи и потреби покрећу, а тако исто и уста, кроз која узимају своју храну; а то су тако

| звани корали , особити род животиња, који живи у морима. Али на против ваља знати, да има и биљака које показују велику осетљивосг на спрам спољашњих утисака, и та осетљивост доста је слична са својевољним покретањем код животиња. Ове биљке зову се осетљиве биљке, као • нгго је н. н. Бмпаеа тиасхриШ, Млтоза рисИса и т. д. Дакле корали могу да ухвате своју храну, могу да је исиусте или узму у се; могу да је расиознају, пошто сазнају, осеКају и желе. Живот ових животиња већ се тиме показује развијен у душу, али са најмањим почецнма духа; јер појави моћи или сила душе јесу њене душевне радње које образују дух. И код ових животиња може да буде тако слабо ово сазнавање, осећање и воља, а према томе исто тако и незнатно престављање, које им њихово сазнавање и осећање износи пред њихову душу, а таква им је и воља. Ове три радње, моћи или силе душе, условљавају једна другу; али стоје и у најближем односу са ступњем развића целокупеог свога тела; и по сили тога, оне могу да раде и обављају само оно, зашто је која сиособна, и за што су саме животиње позване и одређене природом у божанственом уређењу природног домоводства. Та оиредељења оне морају да врше хтеле не хтеле, и оне то чине несвесно. У речима морати и хтети, свесно и несвесно стоји објаснење инстинкта иди нагона. Инстинкат и морање за нас је једно исто: ,то је несвесна, неиосредна ириродна делатност, која тсра животињу на радњу."Воља је свесна слободна радња иомоКу различитих мо&и душе, зашто су на сваки начин способне само животиње, нарочито савршеније. Са поступним развићем тела код појединих класа животиња напредује и развиће њихове душе у једнакој мери. То исто важи и за свако поједино створење, које долази у једну исту класу. Но ваља знати, да свако младо створење није у почетку тако мудро и вешто као маторо, савршено развијено у свој род. Природа тера животиње на ову или ону радњу, и небива другчије, оне морају то чинити и чине ; али како, незнају, јер немају за то свога разума, који је већ посдедица више или мање развијених моћи душе. Тако н. п. пчеле морају да справљају своје ћелице и саће; а тако исто и пауци морају да испредају своју паучину, пошто им је то тако природа наменила и њима непосредно и својствено одредида; — то је биљни живот у њима, а то тако захтева и њихов унутрашњи и спољашњи састав тела; али и једно и друго за то незнају; јер и челе и осе тодико знају да су њихне ћелице, које оне справљају, шестоугле, колико што зна винова доза иди јавор, да они имају лепше лишће по нашем укусу него врба. Кад неки инсекат смести своја јаја опде, где ће његов 66