Prosvetni glasnik

МАТЕМАТИКА И ЕКСАКТНЕ НАУКЕ 505

и индустрија и технива! Ко да га измери ? Ко да наброји све оне благодети, што их излише на цивилизацију и културу ексактне науке, индустрија и техиика? Сваки образован знаде, да су ексактне науке данас од велике важности и да су неопходно нужне; оне су унеле многу светлост скоро у све остале науке и у сваку знатнију радионицу. Насгупило је време, у коме се теорија и пракса грле и љубе; емнизичари су дошлп до тога искуства, да не могу без науке бити; и не буду ли ње имали, тумараће но мраку. Ексактне науке јако су се данас исплеле са душевним и практичним животом: скоро да не можеш ни о чему говорити, што је од општег интереса, ако ниси у неколико познат с тим наукама. У многим и великим занатима данас се ради са свим друкчије, него што се некад радило: данас се они сви могу свести на строга научна начела; а да бн билн сигурнији и вештији, да би могли употребити сва средства и олакшице, што нам их пружају ексактне науке, које сваким даном бивају јаче, и сваким даном располажу с којом више истином : хорамо на свакн начин бити и научно образовани. Од појединца се данас много захтева ; и многи је баш зато, што није марио за те мпоге захтеве и многе зановке, тек доцније, на и онет не с вољом латио се, да надокнади било усмено или писмено путем оно, што је слабо ценио у младости. Зато је основана жеља, да све науке, које су свакој културној држави неопходно нужне, и које сваком служе на више образовање, мпогима нак на практичну корист, — да се таке науке особито и леио негују. А да су ексактне науке од материјалне користи за културне државе, и да јако утичу на политику, види се и отуд, игго се данас с великим жртвама дилсу институти, чији ће бити задатак да негују те науке. Данас можемо видети, како се државе и народи такмиче, ко ће боље да удеси школство, ко ће више да негује науке и унапреди културу! Што је суровији и неплоднији који предео, што је гдегод више света, све то више морају реалне науке да иду на руку индустрији и техници. Практичан живот и уређена држава у овој прилици не смеју никако науке из вида изгубити. Теорија и техника ће се сваким даном све више срођавати и једно друго подстрекавати на бољи и лепши рад. Па баш ако сваки човек и нема дара, силом свога духа сам да дође до каквих сјајних проналазака, ипак се може радовати ономе, што је већ људски дух створио, као год што се радује песништву и мелодији; уједно се може и то опазити, како душевна снага човекова све више и више савлађује материјалност. Тешке и невидљиве свезе везују наше тело за груду земље ; па ипак испало је за руком људском духу, ослободити се тих свеза. У летењу своме над-

машио је човек и најјачег становника ваздушног, јер може много више а много брзке да лети и од самог орла. Свако млађе колено, као да стаје на рамена старијему, што је пре њега било, узима од овога све што је боље, усваја његове зрелије мисли и искуство му; и негледајући на застареле заблуде и лудорије — свако млађе колено добија дакле од старијега каиитал, који иоси интерес на интерес. Својим брзим унапређењем и сјајним резултатима реалне су науке стекле многог и силног пријатеља. Свануће једном дан, чија нам зора већ свиће, када се снага ма које државе неће једино по томе одређивати, колико има војске на води и на суву, него колико има интелектуалне снаге с којом може располагати у послу око унапређења живота и наука. Така ће држава доћи на прво место; н тек према томе вредиће, више или мање, онде где се узбуде одређивало, какав да узму ток светски догађаји. Особиту заслугу у ширењу ексактних наука има и математика, и која је унраво њихов основ. Нема ни једног дела из математике, који се није већ на разноврстан и користан начин употребио у грађанском друштву. Ни броја се не зна, колико је она пута унотребљена већ у оним наукама, које су неопходно нужне за живот и индустрију, као што је н. пр. геодезија (наука, како се премерава земља), наука о морепловству, механика, Физика, и т. д. Та због њих управо математика се морала све више и више усавршавати. Сјајни ће и неизмерни бити резултати, кад буде била увенчана тежња, математику и у кемији употребити с оноликим успехом, као што је у физици ; та кемијски задатак за награду, што га је пре неколико година задала монаковска академија наука, могао се решити само математичким иутем (рачуном веројатности) ; то је уједно и доказ, да ако хоће кемија и даље да напредује, да стече сигурну и научну основу, мораће се држати математике. Свака истакнута теорија кад тад била уиотребиће се, и ако често њено богато благо, стоји дуго времена неупотребљено. А зашто је то тако, узрок је у незнању, у слабом потпомагању и реткој прилици, да се одатле поцрпе корист. Две хиљаде година држало се, да је наука о кривим линијама, што се зову коничне секције (овамо спада круг елипса, хипербола и парабола), проста и бесплодна спекулација беснослених људи, а данас је та наука врло важна, јер је Ееилер , изучавајући кретање звезда, дознао, да су те линије од практичне вредности, јер нам оне казују, какви су нутеви небесних тела. Иза теорије долази пракса, као што за магнетом иде гвожђе. Сваки дан нађемо штогод ново, што је само нроста последица теорије, као н. пр. многи корисни и важни инструменти (телескоп, секстапт, ит.д.)