Prosvetni glasnik

НАУЧНА ХРОНИКА 509

метичним одношајима. Тоиови, њихови интервали и трајања им, могу се дакле бројем прибележити и обратно, бројевима се могу извесни тонови од заборава сачувати. Посматрајући математику, која је једина досада била строго логична наука, доћи ћемо до уверења, да резултати нашег мишлења сасвим одговарају нрирод- |

ној збиљи ; зато и закони, по којима се креће наш разум, морају бити идентични са природним законима. По страним изворима израдио у\ндриЈА ЈА. ^атић. проФ. у Повоме Саду.

НАУЧНА ХРОНИК^А

II У &онограф - Ј Е х Л ефот — ЈЗ ем^љотреси за прво ПО ^гође 1880 год. На првом месту данашње ,хронике" доносимо још једну сираву на пољу звука, која својом важношћу не изостаје иза телеФона и микроФОна. Справа о којој ћемо да говоримо јесте фонограф. Само пре свега опомињемо читаоце на оне законе о звуку које смо у прошлој „хроници" навели како би потнуно схватили ту врло важну справу. ФонограФ је изнашао године 1877 Тома А. Едисон у Њу-Јорку. ФонограФ не проноси звук с једног места на друго као телеФон него врши са свим другу радњу и то двојако: он најпре саслуша и забележи оно што се пред њим изговори или отпева, а после, кад се оће он то понови исто онако. Бележење звука бива по једној методи, коју је показао још године 1830 Виљем Вебер, само што је та метода овде' у неколико измењена. Она се састоји у овоме: узме се једна разапета мембрана, која има на спољашњој страни један шиљак; иза мембране а поред шиљка положен је један ваљак нацрњен чађу. Кад се код мембране говори, она затрепери; с њом затрепери онако исто и онај шиљак на њој, који сад дирајући онај чађави ва.љак, пише по њему. Треперења мембране сад се могу видети написана на ваљку искривуданим таласним линијама. Еод Едисоновог фонограФа та је метода измењена у толико, што онај шиљак не пише по чађавој површини, него убада у једну нееластичну површину, у оловну или цинску артију и на њој остави своје дубље или плиће упечатке. До скоро су расписиване велике награде за онога ко пронађе какву махину која ће моћи да говори, т. ј. да понавља човечије речи. На такву једну награду, К0 ЈУ Ј е расписала петроградска академија, одазвао се пемац Фабер године 1840 а после 20 година његов, синовац, једном справом, која је заиста могла да го-

вори. Та особина говора оснивала се на физиолошким законима и делови махине одговараху појединим органима нашега гркљана. Тако у њој има један расцеп, који се може ширити и узити, са свим као гласница; даље има два листића од каучука који су могли да трепере и одговараху потпуно нашим гласним струнама и т. д. Међу тим код Едисона од свега тога нема ништа; овде се не узима у облик начин како гласови постају, него се пази на треперења којим је свако изговорено писмо карактерисано. Овој справи је главни задатак, да та треперења понови, те да тако нроизведе исти глас. Ево како то бива: Један део справе одређен је за примање изговорених речи (за слушање) и он изгледа као левак; на ужем крају левка разапета је једна танка опна од бакра, која на спољашњој страни има један металан шиљак. Иза опне, а поред шиљка, ноложен је хоризонтално један металан ваљак ишраФиран и на њ се прилепи оловна или цинска артија. Ваљак тај једном ручицом може да се окреће а у исти мах и да се помера у напред. Л.евак пак са мембраном и шиљком, толико се приближи томе ваљку, да шиљак тек дира артију на ваљку. Ето то је састав целе справе; левак, мембрана са шиљком и ваљак са оловном артијом. Међу тим да видимо, како бива бележење и понављање говора. Говори се кроз левак, усљед чега мембрана затрепери; са њом затрепери и шиљак и он сада убада у ону оловну артију на вљку, правећи дубље или плиће убоде према јачини треперења оине. Но да пе би шиљак убадао увек у једно место, то се ваљак окреће око себе и помера у напред, те тако увек чисто и не иснисано место долази нод шиљак. То бележење траје дотле, док се сва артија на ваљку не испише. Ако оћемо да справа понови то што је забележила, онда ваља да вратимо ваљак натраг, и да ганаместимо тако, да му прво забележени убод дође под шиљак. Сад се ваљак окреће онако исто као и мало час и саистом брзином. Шиљак на оини из једног свог убода упада у други, усљед тога опна затрепери онакоисто као и мало час 07