Prosvetni glasnik

542

уплив ветра на брзину звука

„ =)/ -9-Џ' а и то опет за температуру 0°. Но ако се температура гаса иовишава од 0° до то ће се запремина тога гаса увеличати, а гусгина ће му се изменити у изврнутом односу ка густини. Ако узмемо за јединицу запремину гаса на 0° и означимо са а прираштај, који добија јединица запремине, кад се она за 1" загреје, то ће запремина на 1 0 бити 1 -|- а I (о овоме уверава онај део Физике, што говори о топлоти). А густина, с1 која је пре за 0" била с1, сад на 1° јесге -— г \ А- а1 те ће горњи образац изгледати овако: = у^р-( 1+ « 0 = v 1 + то је : V 1 = V ]/ 1 -ј гдије^брзинана 0° а V 1 брзина звукау исгом гасунаГ'. Лаилас је ириметио, да овај образац неда.је цраву вредаост брзине звука у гасовима. Сва разлика постоји, вели он, усљед топлоте, која се развија од згуснутих таласа. Усљед Лапласове примедбе Поасон и Био нашли су да горњи образац треба да изгледа овако : дТгб (1 _|_ <и) с 2 гди је с специФична топлота гаса, кроз који се звук спроводи, под посгојаним притиеком, а с х његова специфична топлота, при постојаној запремини. Ва прорачунавање брзине звука у ваздуху нађено је, да вреди образац овај: у = V 9 - %б В{ 1 +«0 3 8 гди је В једна константна количина, која је = 14, 8 = 0*001239, « = 0 - 00366. А у опште се зна да је: #= 9-808 т , 7г= 760 тт , <У= 13'59. Па је према томе: 2?=ззз/Н- о-оозбб г гди треба само у место I ставити вредност температуре, за коју се тражи брзина у ваздуху, па определити V из познатих података,

За 1=0, добива се да је : г> = 333 брзина звука у ваздуху, ка температури 0°. Рењол је нашао,да брзина звука на 0° није 333 ш но 330-7". Отављајући даље у место I разне вредности, добиће се за свако друго I и друга брзина звука. А кад се сравне те разне вредносги брзине звука, видиће се да брзина звука расте са температуром. Еако у теоричном обрасцу 3 за прорачунање брзине з.ука у ваздуху, тако и при опитима није узимат у рачун уплив ветра на брзину звука. Само се толико приметило при опитима, да кад ветар дува у истом правцу у коме се звук распростире, онда је добивена брзина звука равна суми од праве брзине звука у ваздуху и брзине ветра; а кад се звук распростире у противном правцу, онда је добивена брзина равна разлици између праве брзине звука и брзине ветра. Из чега се види да ветар у првом случају увеличава а у другом умањује брзину звука у ваздуху. Питање, како ће се уплив ветра увести у рачун при прорачунавању брзине звука у ваздуху? постављено је од стране Физичара од дугог времена: Да ли је ко до данас то питање разрешио ? — Непознато ми је. Тек само то видим, да предложени задатак то питање у ссби садржи; јер се у њему вели: Кад је познато одстојање два места АВ = а, времена ^ и 1 г за која је звук из А у В стигао, и из В у А; у чему се види да су Еремена различна, што значи, да су и брзине разне, а томе је опет узрок ветар, који према АВ дува под углом а, а његова је брзина непозната; тражи се брзина звука у ваздуху из познатих података: а, «, ^ и ( х . Да би могао захтев задатка, као што треба испунити, потребно ми је, да видим како се звук у ваздуху под упливом ветра расцростире: дакле да нађемо путању, по којој се звук раснростире у том случају. По ономе што сам у опште о распростирању звука у ваздуху казао, звук ће се у безграничном простору и кад ветар не би дувао, распростирати у облику концентричних кугала, којима је центар онде, где се налази звучеће тело.