Prosvetni glasnik

УПЛИВ ВЕТРА НА

БРЗИНУ ЗВУКА

541

то је с тога гато су одјеци ишчезавали врло брзо. Како то бива, видићемо мало ниже. Сад ћемо ирећи на објашњавање појава, који је на ВиљсжиФу оиажен. Виљежи® је са свим близу Париза и због лагане ваздушне струје, која је за време онита била, париски ваздух нолагано пролазаше над овим локалитетом. Хиљаде димњака париских отправљаху своје топле ваздушне струје над виљежиФСким ветром, тако да је се ова гатација морала налазити обавијена атмос®ером, која је лигаена сваке хомогености. Температурна равнотежа морала се ироизводити у атмосФери на незнатној висини. Нехомогени ваздух, који је у то време обавио Виљежиф , представљен је у горњем опиту са заклоном и то са извором звука ,_а свим близу иза њега, а горња ивица заклона представља оно место Виљежи®а, на коме се температурна равнотежа била утврдила у атмосФери над штацијом. Пошто је свирала близу заклона, то одјеци, које би она произвела, номешали би се са правим звуком, тако да се не би могли раснознати ; јер би се узајамно потирали. Исто тако одјеци у ВиљежиФу сљедоваху непосредно правом звуку да их нестајагае тако брзо, да их нису посматрачи могли спазити. Ето због чега не бегае одјека у ВиљежиФу. Као гато нага осетљиви пламен на извесном одстојању од заклона не беше постављен у покретање са звучним таласима, које је произвело вибригауће тело, намегатено иза заклона, ја мислим, вели Тиндаљ, да тако исто носматрачи на Монтлеру не могаху дочути топовске пудње са ВиљежиФа ; гди сад посматрачи замењују пламен, нехомогени ваздугани заклон, а тоиови, који се иза нехомогеног ваздуха налазаху, представљаху нашу свиралу. Многим чињеним опитима донмо се до сљедећих закључака : 1., Да је брзина независна од иритиска и влажности ваздуха. 2., Да је брзина костантна на сваком месту тј. да се звук пренаша подједнаком брзином. 3., Да расте са теанературом. 4., Да се брзина звука додаје брзини ветра или се одузима; према томе, да ли ветар дува у истом или у противном правцу.

5., Да је брзина 333 м. на темиератури 0° а на (температури) 15° она је 340" м. 6., Доцније је Вго1, доказао, да је брзина иста како за дубоке тако и за огатре звуке. Ако у опиту, кога мало пре спомену, означимо са а одстојање од Монтлера до Виљежи®а, са I време за које је звук то одетојањА прогаао, а са с брзину звука у ваздуху или простор, кога је звук за једну секунду прошао, то је по малопређашњем :

I Ето то је образац кога су експериментатори до данас употребљавали, при опитима, за прорачуњавање брзине звука у ваздуху, за температуру на којој се опажа. Али има још један тако звани теоричан образац, помоћу кога се може израчунати брзина звука у ваздуху из неких података познатих. Помоћу вибрацијоне теорије изводи се врло лако образац, помоћу кога се може израчунати брзина звука, не само у ваздуху но и у свима гасовима и то за температуру 0°. Сматрам за излишно износити овди рад, којим се до тог обрасца долази ; за то ћемо само њега написати гди се под V разуме брзина звука у гасу, нод е еластичност гаса у коме се тражи брзина звука, под <1 густина гаса и све то за температуру 0°. Из овог се обрасца види, да је брзина звука у гасовима, управно сразмерна квадратном корену из еластичности гаса, а обрнуто сразмерна кваддратном корену из његове густине. Из истог се обрасца даље види. да брзина остаје иста за разне притиске; јер по маријотовом закону, кад онада еластичност, онда и густина у истој сразмери. Ако са д означимо интензивност теже, са к висину барометра сведену на 0° а са (У густину живе на 0°, очевидно је да ће гасу, који је изложен атмосФерском иритиску, еластичност е растити онако, као свака ^^ових количина, то јв: усљед чега ће горњн образац изгледати овако: 71