Prosvetni glasnik
74
РАД
I РАЗРЕДУ ОСНОВНЕ ШКОЛЕ
567
— Извадите букваре ! . . Отворите их код ,,ока" ! . . Нађите „око," и његова слова ! . . Нађите „столицу," и њена слова ! . . Прочитај, Јоване , оно испод столице ! . . Нађите „нож" ! . . Испод „ножа" ! . . . „Евењку" ! . . Иепод ње ! . . Е, добро. Сад на^ите „иглу" ! . . Писано и !. . Штампано и ! . . Дотле смо читали пре, те дотле знате, а сад пазите да вам кажем даље. — Молим господине, ја знам и ово! — И ја, и ја превичу млоги. - Добро. Али опет пазите да кажем свииа. Пазите: нисан ред испод „игле!" См-кв! 1 То каже : сине, кад отац зове дете, па вели : сине. Но-си ! То каже : носи, кад има нешто да однесе негде. Дете сви тако отегнуто: си-не но-си ! 2 Дете још један пут ! . . . Де , Нова сам ! . . . . Пазите сад штампано : пи-си, то каже : ниси, ниси добар, ниси ђак; си-н , син ; ниси син. Си-не, шта то вели ? („Сине.") Но-си, гпта је то ? („Носи"). Не-си, шта то каже ? („Неси"). С-не-си, снеси ; с-но-си, сноси. П1та је то : снеси ? . . . Шта је то: сноси ? . . . . Ајдете сад сви заједно да читамо, тако исто ! . . . Ајде још један пут!.. Јога један пут ! . . . . Ајде сад да пишете то на табчи ! . — Хоћемо ли да „трукујемо," молим госнодине, као у буквару ? — Ко воли он нек прави „натруковано," као ово у буквару , а ко хоће он нек гледа на ово „натруковано" па нек иише .... Извадите букваре ! . . Отворите код „ока" ! . . Читај Ацо, по два, отегнуто ! Па докле смо прешли. Сад на^ите „ашов" ! . . Његово а писано ! . . Труковано ! . . Писан ред ! . . Са-н, сан ; кад се спава, па се сни негато. Са-са, саса ; има једно лепо цвеће у ливади, па се зове саса. Пазите нагатампано : на-с, нас; то је кад ми кажемо да је негато за нас, н. пр. за кога је ова гакола ? („за нас"). Е, па то је нас. Даље : о-на, она ; то је она, некака девојка или жена, она. А-ка ; има
жена па јој име Ана. На-на, гата је то ? С-на ; гата је то ? . . Ко има снаху ? . . Са-н ; гата је то ? . . Си-са ; шта је то ? Ајде још један пут ! Ео уме ? . . Ајдете сви полако ! . . . . Сад извадите табле да пишете ! И тако даље. Тако , развучено , и са значајем , прочитамо све до краја (до великих слова). Прочитамо сваку реч, и код сваке се задржимо те се запитамо: шта је, шта значи. Еоја је позната , она се само спомене, на се зна; која је непозната и значајнија, код ње се вигае задржимо и исцрпемо иотпунце њен значај. Сад је време да се свака реч разуме и сазпа. Но свакојако опгаирности се велике ваља чувати. Дуго разлагање може да одврати пажњу од читања, да расеје, и да убије интерес читаначки. Оно треба да иде најживље, тако живо, да деца немају кад ни прстом ни очима да изгубе реч у буквару. Реч да се држи и чува, и гледа и чита, а о садржини њеној, о ономе гато она каже, нека се говори и мисли , али кратко, и оно гато је вредно, гато гаири и расветљује појам, који се њом исказује. Испрва иде веома развучено и отегнуто, а гато даље, то може све побрже, тако, да на крају (код „ђака" и „џамије") већ иде готово по речима. Кад на овај начин свргаимо један пут , ми се вратимо по други пут. Други пут иде малко брже; око значаја се не дангуби, но се засгаје само онде где је негато пре било са свим иепознато и ново, па је потребно да се сад понови и утврди; читају сви заједно и по један. Трећи пут још мало брже, а четврти још брже Четврти и пети пут већ вигае изгледа на читање по речима, но на читање отегнуто, по слоговима. 3 Погато се деца овако одреше од иојединих слова, па се навикну да их састављају, и читају заједно као кад се изговарају, онда пређемо на читање по целим речима. Ја велим иређемо, али нисам лепо рекао. Боље је да кажем: изиђемо
1 Ово ја не могу друкчпје да напишем , а не изговорим овако по два, но готово и по једно и по два уједно , али отегнуто тако да се не прекине глчс нигде до краја, но да се рекне као пела реч само развучено.
2 Опет треба пазити да деца гледају у букваре, и да налазе и показују прстом или крижуљом све оно што се рекне , и онда кад се изговара. Тако се и навикну да пазе, и свикну брзо како се чита.
8 Да сноменем једну ужасну погрешку у коју сам хтео да западнем прве године, и коју сам приметио по млогим школама. То је <сриг1/ање,у> кад се деца не вежбају да читају полако но два три слова редом и по целим речима, но навек дуго и дуго