Prosvetni glasnik

568 ГАД У 1 РАЗГЕДУ ОСНОВНЕ ШКОЛЕ

на читање но целим речима, јер заиета ми не прелазимо, но читамо развучено, но два, („на слогове"), па све брже и брже, док не изиђе на деле речи. И кад смо дошли довде, до ОЕОга ступња, до овакога читања, онда смо на коњу. Опда нам треба само випте и чешће да читамо с обзиром и без обзира на садржину и значај, па је и ударен најбољи темељ читању, па је и саморадњи отворен пут, и читање је посгигло своју цељ. Кад смо правили ирве тпаре по табли, деца су гледала (сама) и слике у буквару. Кад смо прапили слике из буквара, деца су сама гледала и слова поред слика. Кад смо стали нравити слова, онако без знања за њин глас, она су разабирала опет сама, и за њин глас. Кад смо изучавали гласове, она су се веК интересовала и за речи. Кад смо читали по гласовима, она су мислила уз гред и о ономе гато казују оне речи. Кад смо сада читали по два, она се отимљу, брзају и хоће по целим речима. Кад станемо да читамо по целим речила, она с поносом и хвалом, иду сама опет даље. И тако све једно из другога излази, и једно друго спрема. Ја помажем,ја спремам, ја само оснособим и заинтересујем а она сама иду даље. На тај начин први део букварев је свргаен скоро за месед два дана, од прилике Новембра п Децембра, а Јануара пређем цео други део. од великих слбва до краја. Да кажем укратко како сам овај део прегаао. Започео сам га овако :

— Децо, ви сге до сада изучили сеа слов а, и умете да читате ово сво од краја довде докле смо учили, до „Феса" и „џамијс". Сад ћу да вам кажем нешто друго. То гато смо до сад учили, то су мала. слова, а и^а и великих слбва, на нису овака као мала но друкчија. Ево како. Мало је овако : о, (иишем на табли), а велико о је овако : 0 (нема косу танку); мало је с оваво : с, а велико с је овако: С (опет нема косу танку); мало је н овако : н, а велико је н овако: Н. (Личи ли на мало ? . .); мало е је овако: е, а велико с је овако: Е. Личи ли и оно на мало е ? . . . Ајде извадите табле па и ви да пигаете ! . . Испигаите ово ! . . Ајде сад даље, сни заједно ! . . И мало овако: и, велико овако: И . . . Мало а овако: а, велико а овако: А . . . Мало и! . . Велико II! Мало т! . . Велико Т! ... . И тако даље. Ако се не свргаи сад, једнога часа, оно ће се другог. Кад се испишу сва и велика и мала слова, онда рекнем да избришу мала па оетану само велика. Па рекнем : — Дете, сад да пишете онет сва велика слова, јога један пут, сама, без малих ! . . . . Сад извадите букваре! . . Нађите „џамију" и „ фсс "! . . Преврните тај лист и нађите велика слова ! . . Гледајте писане редове! . . Читај Ацо! („С мало, с велико; о мало, о велико; ч мало, ч велико; е мало, е велико", итд.) Деде, Јован! . . Де, Веселин ! . . Дете сви ! . . . .

читају ио јвДНО слово. Слова махом читају у себи, ћутећи, или шапућући. па кад "их све изреде, онда изренну бајаги целу реч. Да је она често наопако изрекнута, то се разуме: од г-о-в-о-р-и, буде гори, од и-с-т-и-н-у буде стииу , од н-а-т-е-г-а-ч-а буде нагача, од к-о-н-о-п-љ-а буде коиље , итд. Да деда онла апсолутно ништа не разумеју од гнога што читају, и то се разуме. Прва је штета, што деца ништа не знају и не разумеју што читају, а друга је још млого већа несрећа што се навикну на ово «срицање» по једно па их је после врло тешко одвикнути од тога и упутити на лепо читање и читање с разумевањем. (Ове годиие о распусту, имао сам ђ°ка из свих школа. На њима се могло г-риметити пуно што шта. На свакоме детету ка*"» д,г стоји п^чат његовог учитеља, његове школе, и наставе. Од свега другог да поменем с*мо ово што иде у прилог овомо што хоћу да кажем о осрицању® — читању по једно слсво. Читали смо читанку П-ог разреда. Деца, која су код мене учила, где год отвовре, могу да читају; нигде не стају до тачке и запете, но полако, развучено, лепо, као кад се говори и прича; и разумеју. И ма најтежа реч била, ма била од аршина, она је полако пречитају без икаке муке, и нигде не погреше ни за једно слово, нити које изоставе нити које додају више. И чим су је изговорила тако, она знају шта је, (сем ако им је иначе са свим страна и непозната). Деца која нису учила код мене, особито женска, она непрестанце «сричу» и изговарају по јелно, па нити речи рекну како ваља нити знзју шта која реч значи, нити гледају на тачку и запету, нити су способна д,ч мисле и да воде рачуна о садржини онога што читају. нити имају кака интереса за читање. За њих је читање права мука и нев )ља. Она нису савладала оне прве читаначке тешкоће, та она се од азбуке још нису одвојила а да ли воде рачуна о садржини и значају онога што бајаги читају. И невоља их је слушати, а још већа тсшкоћа извући из те погрешке и оправити качо ваља. И мени се чини, да би могла учити 3 — 4 године а читати овако па ама б«ш ништа да не науче ни из читанака а камо ли из друге каке књиге јер не умеју да читају На про тив, кад се деца на овај начин олма упуте на читање сбез погрешкеи и с разумевањем, она се оспособе, смогуће, постану јака, јача од читања, па се заинтересују за сваку садржину и најпосле сваку књигу коју год дохвате. А то је и крајља цељ и читању и читанкама).