Prosvetni glasnik

РАД У 1 1'А31 Ј ЕДУ ОСНОВНЕ Ш1СОЛЕ

577

кову. Друго је онде, где немаи готово шта ја да чинчм и утичем, но оетављам самој читанди нека она учини, и онде где она може сама. Треће је онде, где нема никаке целине, но се нешто ређа без свезе, па треба да сам сигураи за сваку појединоет, те нитам за њу. Прво вреди највигае: оно буди чуло слуптања и одржава га унажњи; оно изазива старе, досадање преетаве у свест и комбину.је их или их осветљује и нојачана; оно развија машту дечију, вежба моћ уобразиљу, и осноеобљава децу да етварају целину, да зближују и вежу нојединости; најпосле оно даје деци материјала за говор, за разговор изме!)у њих, и за причање код куће. Друго вреди за то : шго децу навигеакава на пажњу нри читању и мишљењу о ономе гато читају; дакле оно их навикава да читају с разумевањем. Треће вреди само тиме, нгто богати децу преставама, и расветљује појмове. Дакле свако има своје цељи и меета, само је вештина одредити за гата је шта згодне, н чим се како може вигае учинити. (У нотање одређивање овога ја се нећу уиугатати). Да кажем сад о пословицама и загонеткама. Пословице вреде и могу се употребити само онда, кад је њихова садржина исцрпена , кад је поука изнесена у иричи, па пословица само то изрекне кратко. (Тако су пословице и постале). Њима је дакле место само иосле каке ириче, а саме за се не би вределе ништа. Напр. код Маре лажљивице згодно је да се изведе: „Ко један пут слаже други пут му се не верује и кад истину говори;" „улажи су кратке ноге" (па не може да побегне); „у лажи је плитко дно" (па не може да се сакрије); „заклела се земља рају да се сваке тајне знају;" па готово и све оне што су у читанчици споменуте (иепод Маре), но најважније је да ее изведе и угврди нојам „Не лажи," јер је то најкраћи и најсилнији израз. То може да буде „девета заповест." — Еид „Циганчета" може да се изведе: „не дирај туђе;" „отето проклето." И тако даље. И у опште где је којој згодно. У читанчици је прилично погођено где је којој место, али их је врло мало употребљено. По моме мишљењу оне су јача и вреднија правила за живот, рад, и поуку дечију, но икака друга. Та оне су

и за нае пуне садржине и поуке а камо ли за децу. Оне овај шарени свет и разноврсган живот разгледају , проуче , измере , иа одвале и изреку кратку пресуду и реку ти оно до чега би ти још дуго лутао и лупао главом. И кад их сад чујеш, ти се запиташ да ли је тако и замислиш: од куд? У стварној настави је свуда индукцуја, а овде је добро да се мало вежбају и у дедукцији, у примењивању оппггих иравила на појединости. Само, и онет да кажем, онде где им је место, где им је год место. Загонетке су најбол,и материјал за размишљање. И ко ће да зна шта је дечија памет , он само пек покуша са загонеткама па ће видети. Деца су у оиште неспособна за погађање, нарочпто испрва док се јога нису извежбала. Она су у стању да рекну таку будалагатину, која никаке сличности нема, но да јој се сит исмејеш. За то млого стоји до избора загонетака. За децу би требало узети тако даке загонетке, да нама великима већ и не изгледају као загонетке; особито испрва. Мени се јако допадају загонетке или боље да кажем, питања с којима немачки учитељ 1 започиње загонетке: Што ми ти је што: ТГГта стоји у соби и лети и зими и греје собу ?. . Шта испод пећи мауче?. . Шта пред вратима лаје?.. ПГга о зиду виси и чини тиктак? . . Који миш може да лети ?.. Која тица пева по небу ?.. Која животиња нема ноге ?.. Која тица може да жвижди ?. . Која тица може да се смеје?.. Који шешир може да се поједе ?., Који коњ не може да трчи ?., Шта лети по небу а нема крила и деца га везала за земљу ?. . Шта деца најволе ?.. Где има највигае деце ?. . Која се соба зове школа ?.. Која се кућа зове црква ? .. Које се дете зове ђак ?..

1 Видман; види његову добру књигу Рег 11,ећгег (Јег В1ешег уоп Рг. "УУЈеЈетапп 2\уеНе АиПа§е ^е1р21§ 1871,