Prosvetni glasnik

578 РАД у I РАЗРБДУ ОСНОВНЕ ШК.ОЛЕ

Шта се чује, а не види се ?.. Шта највише личи на гуску, а није гуска?.. Коју књигу најпре нрочита сваки ?..

И тако даље. То нису загонетке; то су просге питалице, лаке за нога^ање , али су згодна приирема за загонетке. И после овако неколиког вежбања прелазим на загонетке праве. Но како ? Да ли само да је загонетнем као великим људима , оним редом, и са онолпко речи колико је у загонетцп? Не. Као што је за децу уопште тежак и неразумљив онај слог читаначки те га треба прогаирити и раскинути, тако је и загонетка, казана оним истим редом и истим речима, којима се казује изме!) нас одраслих, тегака и неразумљива. За то јој треба раскинути садржину њену , и изнети је са свим слободно, у причи. Погато је на та-ј начин садржина исцрпена, онда износим њу у њеној обичној ®орми. Да покажем ово с неколико примера. Ево овако : — Децо! Има негато бело , па иде преко бела поља ; па пред њим иде друго негато бело; па ово бело игате од онога белога да му да негато бело испод бела скута. Ко зна гата је то ? Ви цртате на табли ; сликаћете и на артији. Чим цртате на табли ?.. А чим на артији ?. . Ону икону св. Саве направили су људи бојом и једном малом четкицом. ФотограФи имају једну магаину, па им она направи ону слику што је даду нама кад се ми Фотогра ®ирамо. Вагае оно на табли што ви цртате добро је, али није бага лепо; на артији ће ва.м бити лепше; велики људи насликају још лепше а сликар — Фотограф наслика најбоље. Но, што ми вам је гато чик да погодите — ко наслика боље и од Фотографа и од свих, а нема ништа: ни крижул,у, ни плајваз, ни перо, ни четкицу, ни машину, ни нигата ? Има негато бело, па је по њему носуто нешто ситно црно, а мудра је била она глава која га је посејала. Шта је то ?. . .. Ја сам вам пуно прича нопричао до сада, (и ви сте мени); али ја имам гушу и уста и језик,

па могу да говорим и да вам иричам. Но има неко гсоји нема ни гушу ни уста ни језпк, па опет уме да вам прича пуно и пуно прича. Шта је то? Има нешто па је црно , има реп, изнутра је бело, и људи га соле, и једу. Шта је то ? Кад се овако пре^у све загонетке које су на реду да се читају , онда се тек пређе на читање из читанке и загонетање онако како је тамо. (Сад је и читање мало од већега интереса и умне добити кад је мало друкчије). Разумевање је готово и само треба читати и погађати. И онда деца чудо воле онако како је у читанчици, кратко и слично: „ Бела белу тера, иреко бела иоља : дај ми, бела, б&ла леба исиод бела скута!" . . Ко наслика боље од сликара а нема ни руку ни очију ? . . „Бела њив а, црно семе, мудра глава, која сеје." . . „Ко ка зује гомилу ирича, а иема ни грла ни језика 1" . . „Бело је, сир није; црно је , но& није; реи има, миш није ; со лиже, во није" . .. Ово рагачлањавање вреди нарочито за почетак. 1 Доцније буду непотребна, излигана , па би била и неумесна овака широка развијања. Све даље, све више пада овако раскидање веза читаначких. На поелетку постане готово са свим излигаиа, и могу се деци просто загонетатп онако као и великим људима. Деца заволе загонетке па почну и сама да се загонетају између себе, и код куће, 3 и сама далеко даље оду но нгго их је гакола спремила. У читанчицу их је прилично доста унето , само ми се. чини, да нису најбоље иребране , и да би их на крају читанчице могло доћи иуно , без онога што треба да се погоди , па да деца вигае сама читају, смигаљају, и погађају. 0 баснама у школи. Данас има два табора мислилаца о баснама. Једни их барабаре с празноверицама и предрасудама народним и оеуђују их; други их сматрају за најмоћнија средства за морално образовање и „наравоучење." Једни их са свем истерују из школе без свакога говора; други

{) И за буквар, и за њега још највише. 2) Један пут се ја стадох загонетати с децом. Хтео сам да НОвих загонетака, да понављање пропаде.

поновим рве загонетке што смо их прешли. Деца осуше толнко