Prosvetni glasnik

И А У Ч Н А

х р о а и к а

619

новац за ФЛаше, но то је трошак учињен један пут за свагда. Поменути сдој ђубрета може загревати те «маше дванаест до петнаест дана, а после тог времена то се ђубре скине и замени новим. Скинуто ђубре, као изгорено, може се сад употребити за ђубрење поља. На овај начин загрејана вода даје се најзгодније употребити за прање рубља и друге сличне потребе. Практични људи нааападу не испуштају ни дим да одлази бескорисно у ваздух, него и његову топлоту хватају и њом загревају воду, коју унотребе на разне дељи. Ова се топлота хвата нарочитим за то удешеним цевима и даје се еајбоље употребити за загревање купатида, које се могу на тај начин загрејати до 40° Целзијусових 1 . Геологија нас учи да је земља у првобитном свом стању била усијана житка кугда, која се по површини почела све више и више ладити, тако да се око њене растопљене унутрашњости образовала кора. Кора је та била у први мах танка и врела па је све више расла у дубљини и данас је на површинн толако ладна да на њој може успевати биље и живети животиње. Из овога сасвим јасно сљедује да што више идехмо у унутрашњост земљину, да се све више приближујемо њеној растопљеној средини а усљед тога очевидно и температура све више расте. У средњу руку узимље се, да се топлота повишава по 1° Целз. на сваки 100 стопа или 30 метара што више идемо у дубљину земљину. Према томе у дубину од 2700 метара, треба да буде температура толика, колика је потребна да вода ври. Многи су научари дошли сад на ту мисао да та топлота унутрашњости земљине, може бити од великог значаја по индустрију. „Замислимо, веле они, да у копању наиђемо на тако загрејано стење, које ће имати топлоту наших иећи и кад кроз њега нроведемо воду, она ће се загрејати до врења. Колико би користи имали од таког извора?!" С тога се почела обраћати већа пажња на то питање, нарочито од оног доба од како се у дубоким рудницима енглеским и белгијским дошло до таке топлоте, дајерадници не могу издржати. Још већма потврђује ту корист од унутрашње топлоте земљине и тај Факт, што у Француским топлим водама (СћаиЛез — А1§'ие8), коједостижу топлоту до 80° Целз. Ту топлоту околни становници употребљују за готовљење јела, загревање станова, прање рубља и т. д. Свака кућа има под собом један казан који се дрвеним спроводним цевима доведе у свезу са спроводницима, који теку кроз улице. Овако напуњен казан зими сасвим замењује топлу фуруну те тај расход осгане у џепу. Хемичар Берте уверава, да топлота, која се на овај начин добија, равна се са оном, која би се добила кад би изгорело 150 пуда каменог угља.

Најносле да наведемо још један најновији начин, којим се јевтиним цутем долази до топлоте. То је метода, коју је изнео у најновије време др. Холенд 2 и за коју се употреби обична вода као горући материјал. Ево у чему се она састоји: Познато је из хелије, да је водоник такво тело, које при сагоревању даје највише топлоте. Ради још боље потврде овога, навешћемо резултате, до којих су дошли Фарбе и Силберман у својим онитима. Рачун ће се водити са Ћ гоилотним јединицама, " а то је она колична тоалоте, која је аотребна да један кубни сантимегар воде загреје за један стеаен целзијевог термометра. И тако: Један грам водоника производи 34462 тоилотне јединице (или „ калорије ") или другим речима, један грам водоника може загрејати 34462 куб, сантим. воде за 1° целз. или једаа кубич. сантим. воде за 34462°. Један грам угљеника даје само 8086 топлот. је диница, кад се једини са кисеоником, т. ј. кад гори. Према овоме врло је умесна тежња хемичара и нриродњака у опште, да у место до сад уобичајеног горења угљена заведу свуда водоник. Што се пак није водоник у велико ирименио, била је незгода што се он не може лако добити одвојен и што се у природи не налази сам за се као што је то случај са угљеником (у угљену), него је увек сједињен са ма којим другим телом. Највише га има у води (која се састоји из две запремине водоника и једне запремине кисеоника) и најзгодније би било да се одавде може добити; но ири свим досадањим покушајима увидело се, да трошак око његовог добијања из воде износи готово онолико исто, колико би се, и корист од њега добила кад би сагорео. Дакле до сад не би имали никакву већу корист кад би горели водоник у место угљена, ма да је његов пламен скоро пет пута топлији од угљоновог. Ту незгоду је у најновије време отклонио Др. Чарлс Холенд (1)г. Сћаг1ез Хо1ап<1) на врло вешт а у исти мах и на врло прост начин, којим се може водоник добити из воде врло лако а нри том и врло јевтино. Он је водоник из воде добио на овај начин: воду као загрејану пару проводио је кроз пламен од обичне наФте; у овом пламену наступа хемијско разлагање и вода се одма разложи на своје саставне делове: на водоник и кисеоник. Овај ослобођени кисеоник служи одма за горење саме наФте, јединећи се са угљеником, који је главни саставни део наФтиног гаса; касеоник дакле изгори а водоник се једини са околним кисеоником из атмосФерског ваздуха, — дакле и он изгори.

1 «Ое8ипс1ћеи,» 1880. 2 «Оаеа,» 1880 XI.