Prosvetni glasnik

618

НАУЧНА ХРОНИКА

НАУЧНА IV Р АЗНЕ МЕТОДЕ ЗАГРЕВАЊА ; ВОДА КАО МАТЕРИЈАтЛ ЗА ГОРЕЊЕ ^А АРСОВИ МЕСЕЦИ ТЛ-ЛТЛ НАЈМАЊА НЕБЕСНА ТЕтЛА. Познато је, да ми у Србији од најпиших на до најнпжих, све наше локаде загревамо само на .један начин: горењем дрва у Фурунама, а врло ретко каменим угљем. Обдарени од природе богатом .шумом, немилице је трошимо на ту цељ не помишљајући да ће је кадгод нестати. Други народи, који су исто тако радили као и ми, већ су целе своје земље очистили од шума па се сад довијају на сваки начин, како ће да произведу другим путем ону топлоту, ко.ју су некад добијали горењем дрва. Неки опет увидевши те рђаве последице, које долазе од горења дрва, прегли су својски, дапроизводе топлоту за своје загревање и остале своје радове другим материјалом, само не дрвима. У тој цељи износимо пред поштоване читаоце те разне методе загревања еда би се и они у енеколико угледали на њих и штедљивије поступали са нашом шумом. На прво место долази камени угаљ, кога има у грдним слојевима у унутрашњости земље. Ма да га има у врло великим количинама, које нам могу дуго и дуго трајати, опет су људи помислили. да се и он може исцрпети, па су за то тражили начина, да га што штедљивије троше, или другим речима, да их топлота што јевтиније стане. Најзгоднију уштеду нађоше у томе, да не загревају сваку поједину кућу за се, него, да би јевтиније стало и мање се за исту цељ потрошило угља, загревају целу једну варош (све куће у њој) из једног или (према величини вароши) из неколико места у њој. Американци, који не премишљају много, него одма све изводе у практици били су први који заведоше парно загревиње вароши. Проба коју су у том смислу извели тако је добро испала за руком, да су сад настали, да тај начин загревања што већма рашире, Брва варош која је тако загревана била је БуФало од 100.000 душа. Преко зиме од 1877 до 1878 загревано је у тој вароши преко 50 кућа и једна велика школа и то све из једног места. Пошто је та проба дала врло повољне резултате — јер се на тај начин може лакше доћи до топлоте, која се може свакојако регулисати а и много јевтиније стаје него загревање сваке куће за се — то су се спроводне цеви по тој вароши све већма и већма продужавале. За последње две године та мрежа цеви за парно загревање достигла је до 30

ХРОНИ^А километара те је тако велики део вароши везан са главном Фуруном која је у средини вароши. Но тај начин загревања није се ограничио само на ту једну варош него се на њу угледаше и друге америчке вароши. У Њу Јорку основало се једно акционарско друштво, које мисли да заведе по свима америчким варошима ту методу загревања станова. 1 На тај начин може се уштедити врло велика количина угља а међу тим иста је цељ постигнута: цела је варош загрејана а што је најглавније топлота се може регулисати по вољи. Но није се човек задовољио што на овај начин може доћи до јевтиног загревања, него је хтео да добија топлоту, ако не за себе а оно за своје друге нослове тако рећи бесплатно. На то је употребио један материјал до ког може доћи сваки готово бадава. Тај материјал јесте обично ђубре од стоке. Истина да се то ђубре махом употребљује на ђубрење и гнојење поља, но на овај начин, који ћемо сад саопштити, може се од ђубрета пре тога извући још једна доста велика корист. Она сесастоји у овоме: Сваки зна да кад се ђубре баца на гомилу оно почне после извесног времена да се распада, да трули, а то се обично каже „да се упали." Но то трулење није ништа друго, до једна хемијска радња усљед које се, као и код већине других хемијских процеса, развија прилична количина топлоте. II људи су дошли на мисао да ту тонлоту, што ностаје распадањем ђубрета, хватају и употребе на своје техничке и друге цељи. Ова је топлота до сад сасвим пропадала за човека; он се ни у једној прилици није њом користио а тиме је, као што ћемо видети, много изгубио. За хватање те топлоте, употребе се велике стаклене Флаше од по 100 литара запремине и нокрију се озго једним слојем ђубрета, дебелим 20 до 30 сантиметара. Флаше се пре тога напуне водом и озго затворе. Кад таква једна Флаша стоји 48 сати у ђубрету, онда се у њему, усљед распада развије толико топлоте, да може загрејати ту воду на 40—50 степ. Целз; а ако Флаша остане у ђубрету четири дана, онда је вода топла 60 па и 6-5° Делз. Међу тим, да би се непрестано имала при руци топла вода, то се сад из Флаше оточи само половина загрејане воде а на њено место долије ладна, која ће се до сутра дан опет толико загрејати, и тако даље. Пробе са том методом загревања, чињене су целе зиме 1878 до 1879 са шест таквих Флаша, и дале су врло добрих резултата, јер се сваког дана могло употребити по 300 метара вруће воде без икаквог трошка. Једини трошак овде је тај, што се мораутрошити известан

1 «Ј11иб4г 2еНш§,» 187 0.