Prosvetni glasnik

584

ЗАПИСНИЕ ГЛАВНОГ

ПРОСВЕТНОГ С А В Е 'Г А

„Потнисани размотршш смо дело г. Милоша Зечевића, проФесора, под називом , Мсторија свега света," и према питањима, која је управио на Иросветни Савет г. министар просвете, у акту од 30. октобра ове године Бр. 5776, налазимо : ,1. Да се оно, и ако је нови век са своје оппшрности (44/ ј табака, док стари и средњи скупа износе 27'/ 2 табака) подеснији за наставнике као спомоћна квига, него за ученике као учебник, — ипак корисно може употребити у У. VI. и VII разреду гимназија, у учитељској школи и у Богосллвији. „2. Да писца, за то што није, према уговору, удесио своје дело за IV разред гимназије у 25 табака, и што је имао знатну олакшицу, не хтевши се везивати ведичином деда, није право наградити са 80 динара, и да би награда од 48 динара од штампана табака била довољна. ,3. Да би ирактично било, да се цело дело подели на две књиге: у прву да дође стари и средњи а у другу нови век. 20. Новембра 1880 год. У Београду. јА убомир ј Т овачеви-к проФесор учитељске школе ј!!ВЕТОМИР ^ИКСт/ЈАЈЕВИ -к проФесор велике школе јј ОВАН ј ^ОРТсЕВИЋ проФесор и директор гимназије После тога је известилац објаснио предлог одборски и саопштио је и жељу пишчеву у погледу награде и повеза његова дела. После дужег разговора о овом предлогу, Савет је (тајним гласањем) већином гласова одлучио: 1. да се „Историја свега света," препоручи за помоћну књигу при предавању опште историје у средњим и стручним школама; 2. да се то дело награди са 48 динара од штампаног табака; 3. да се (по предлогу Ј. Бошковића) подели на четири свеске: стара, средња, нова и најновија историја. III По том је стављен на дневни ред извештај другог нарочитог одбора о квалиФикацији Милоша Тенковића. Известилац одбора М. Миловук саопштава мишљења М. Валтровића и Ст. Тодоровића, која овако гласе: 1) Мишлење М- Балтровића:

„У нас живописац, уметник, још не може од приватних наруџбипа себи да заради толико, да би се, ослобођен од свакидашњих, нпских брига, свом вољом, знањем и осећањем својим, могао предати уметности својој. С тога је прнморан да осигурану кору леба потражи у онаковој државпој служби, која његовим способностима п дару у неколико одговара. „То су искусили неки од старијих наших живописаца, који су сад као наставници у цртању зањати; а искусиће на жалост и свп млади живописци којима повратак са академије данас сутра нретстоји. „Најновији пример токе је г. Милош Тенковић, који се пре неколико месеца вратио амо, и сад тражи од министарства просвете такав положај, у коме би имао пристојног уживања и довољно времена за обделавање своје уметности. „По данашњој и досадањој практици, он за друго место у школи нема изгледа, но за наставника у цртању. Положај пак тога наставника до сад такав је, да ће се тешко који уметник њиме задовољити. Цртање је необавезан предмет, с тога му ђаци врло слабу пажњу поклањају ; наставник пак нема права проФесорских. То су две незгоде, које јако сметају развијању и признању вештини цртања у нас. „Треба од сад наставнику у цртању, који је редовно свршио академију, пошто је нужно образовање претходно стекао у средњим школама, признатп она иста права, која има наставник, који је свршио који Факултет на универзитету или на којој великој школи. „На тај би начин, за наставнике у цртању добили у струци тој искусне људе, који би поред школске дужности, осталим радом својим, уметности ширили терена у нас. Цртање би наравно морало бити обавезним предметом, а наставник у цртању да се не терети предавањем других којих предмета, ради попуне и изравнења својих часова са часовима осталих наставника у истом заводу. „Најкорисније би за наше младе уметнике, живописце и скулпторе било, да им је места наћи у онаковим заводима, који су принрема за више индустријске радове, кад о школи за уметности никако још и сањати не можемо. Такови би се заводи тек имали да установе у нас. Програм би им обухватао примену уметности у занатима. Млади би уметници, радећи у тим заводима, занатлијским радовима дали вишег полета, и учили би нрименити много до сад забаченог градива, индустријске врсте, у народу нашем. „Да оваковог завода у нас има, у њему би г. Тенковић нашао свога места. Уверен сам, исти би се господин у њему осећао задовољнијим но у ма ком другом заводу у коме се цртање предаје под досадањим околностима за ту дисциплину. Но пошто га