Prosvetni glasnik

8АПИСНИК ГЛАВНОГ просветног САВЕТА

585

вемамо, исти би господин жедео, да се према данашњим околностима најкорисније но струку своју ситуише. Желео би положај колико толико безбрижан и за слободан, уметнички рад удесан. „Оба ова услова не налазе се ни у једног места досадањих наставника у дртању, па ни на оном у великој школи, на које, као што изгледа, г. Тенковић највише реФлектише. Материјална награда са тим местом скончана, мала је; једва за свакидашње потребе стиже, а камо ли за набавку сретстава потребних за уметнички рад, за који треба градива како духовног тако и материјалног. „За оцену г. Тенковићеве уметничке снособности за остваривање својих замишљаја, имао сам пред собом неке његове радове академске а и неке не давно израђене, пошто је из академије изишао. Било их је рађених писаљком, гаром, воденим и масним бојама. У новије време — у Београду постали радови — воденим и масним бојама, били су недовршени, били су скиде. „Ове наравпо не могу у толикој мери бити мерило за способност, колико су то потпуно изведени радови. Али опет могу дати општег појма о способности, могу показати сваћај предмета са уметничке стране, вештину и лакост у обележењу карактерних црта предметових и у лакости претстављања. Вештак који је у скицама скучен и крут, неће ни у више изведеним радовима својим, бпти одвећ слободан и гибак, „Болест ме спречава да веће радове г. Тенковића видим. Што сам видео од радова његових, имао је доброте донети ми. Међу њима било је писаљком и гаром цртаних глава — на академији рађених —; било је воденим и масним бојама рађених, више мање недовршених студија Фигуралних и пејсажнпх. „У академији, гаром и писаљком, рађени нослови више задовољавају, једпо што су довршени а друго што показују више уметничког сваћаја и преставл>ања, но што то чине неки виђени радови акварелски и масном бојом рађепи, који због своје недовршености још не дају доста поузданих белега, по којима би се могло закључити, да ће се даљим радом на њима постићи оно, што им данас оскудева, па да буду уметнички радови, т. ј. да ће се о њима моћи рећи, да показуЈЈ уметничког сваћаја и престављања. „Довршени пак радови , од којих они гаром и нисаљком цртани, заслужују сваку нохвалу, не могаху ми бити мерило за недовршене с тога, што су по иретстављеном у њима предмету, са свим друге врсте. Довршени радови су на име Фигурални, а недовршени поглавито нејсажи. „Брема изложеном суд мој не може друкче бити но непотпун и само по Фигуралне радове повољан. Дек кад би све радове г. Тенковића познавао, могао би дати свога ноузданијег и доличнијег суда,

Но ипак признајем /а се оно, о што на недовршеним радовима, одењивач запиње, даје савладати у даљем развитку уметниковом; јер уметник не изилази из школе потпунце готов, и заокругљен, но особине и јачину своју тек развија у даљем, озбиљном и самосталном раду, пошто је себи једну грану живописа историски живопис, жанр, пејсаж — као главну, изабрао. „При склапању суда свог о радовима које сам видео, узимао сам у обзир: цртеж, колорит и уметничко претстављање : т. ј. сваћај предмета V груписању и осветљењу." 2) Мишлење Стевана Тодоровића: „Колико утиче уметничко цртање на разне техничке и занатске гране, било би овом приликом веома дуго изложити, што овај код нас до сад неуређени нредмет потребује озбиљну штудију. Да би се практичан програм саставио о томе, како да уметнички утицај буде осетан, а уједно и нашим приликама прилагођен,требало би ставити у задатак нашим уметницима да заједничким саветовањем то подробно израде. „На питање о способности г. М. Тенковића живоппсца, слобдан сам одговорити , да је г. Тенковић, изишавши из школе, добио онште појмове о овој уметности; његови цртежи и живописи додирују више струка, као што су: Фигурална, пределна, биљна, па и „Штилебена." Сад му је време да се ода стручној којој грани, а за то потребан је спокојан и безбрижан живот. По моме мишљењу најбоље би било да се г. Тенковићу да положај суплента или прОФесора уметничког цртања у средњим школама, јерпо моме пскуству од 23 године он не би могао још за сада наруџбинама опстати." После тога известилац је објаснио мишљење тих стручњака. Пошто је још неколпко чланова о том говорило, Савет је одлучио: да Милош Тенхговић има квалиФикацију за учитеља цртања у средњим школама и за наставника уметничко-занатлијске школе. IV За тим је дошао на ред извештај сталног наставног одбора о преводу Живана Живановића т МоЛ гледања у жтотиња" Др. А. Докић, који је као стручњак прегледао поменуто дело, извештава у име одбора: да дело није згодно да се штампа као засебна књига и да се као такво не може наградити ; но пошто се допуни и на неким местима поправи, може се штамиати у „Просветпом Гласнику" јер је доста популарно израђено. Прима се предлог одборски.