Prosvetni glasnik

РЛЗВИТАк МАТЕМАТИКЕ

129

Ирема томе колико њега етаје 1 литар вина ? (830: 400=" 30 / мо = м / м динара). Колико то чини дин. пара? ( 1 / 0 од динара чини 2 1 / дин. паре, а •'У 40 динара чини 2% X 33=82'| 2 дин. паре). Дакле, 1 литар вина стаје ' 13 | 40 динара или 82*| 2 дин. паре. Ако хоћемо да се уверимо, да ли је рачун та.чан, можечо на основу добивеног резулгата чинити ова питања: а. Кад 1 литар вина стаје 33 | 40 динара, а продаје се по 1'| а динара , колико износи добит на сваком литру? (1*1 — 33 | — в | _ 33 | — 48 ~ 3 § 1 Ј \ 15 140 ! 5 Цо /ј.0 ,5 1 4 о = 3 | 8 динара). б. Кад добит износи по 3 / 8 динара на сваком .читру колика ј е онда на свакој Флаши? (Почем свака Флаша хвата по 4 | 5 литра, то ће на 1 Флашу

доћи 4 | 5 од онога што се добија на 1 литру, т. ј. 4 | 5 од 3 | 8 динара; дакле: 3 | 8 Х 4 | 5 ^ 12 | 40 = 3 | 10 динара) Као што се види, ови се резултати подударају с бројевима који су у задатку. Према томе, задатак је тачно решен. 17. Андрија има 250 Флаша добра вина. 1 Флаша хвата по У 10 литра. Он продаје једну Флашу по 4 / 5 динара. На тај начин заради на чисто 60 динара. Колико њега стаје сваки литар тога вина? 18. Благоје има 300 Флаша крајинског вина. Свака Флаша, хвата по ®/ 10 литра. Куповао је то вино по 3 / 5 динара на литар. Продаје једну Флашу по 1 динар. Колико ће имати чисте добити, кад прода све вино ? 19. Владислав је имао 180 Флаша вина. Овака Флаша хвата по 1 2 / 5 литра. Куповао је то вино по 9 / 10 динара на литар. Имао је чисте добити 15 V/ динара. Пошто је продавао сваку Флашу ТОГа ВИН& ? (свршићи~се)

РАЗВИТАИ МАТЕМАТИКЕ И Драга омладино! Поштовани зборв ! Мало је речи, с којим би могао исказати своје осећаје, своју милину, у овом тренутку, када излазим пред вас, да говорим с овог места , у име просвете, која Је за ннс и по наставничкој дужноети и до осећању : светиња ! Тим пре, што је ово дан нашег првог светитеља и првог иросветитеља св. Саве, кога овде прослављамо !. .. . А може ли свеет , могу ли осећаји човекови светковати ма који други дан с већим поноеом, с већим величанетвом, него дан, који га опомиње на његово образовање, на његов развијеии ум; дан , који му казује, колико је човек одмакао са првих степеница дивљаштва , па се уздигао на данашњу висину , са које , појмећи вечитоет природе диви Јо.ј се и велича је ?. . .. Српска школа, која у својој души ноеи дубоко урезану слику свога великог учитеља, у живој је успомени, да је он арви, који је пронео лучу свеј ) Говорене рриликом Ов„ савске светковине у крагујевачкој гимназији.

КОРИСТИ ПО ЧОВЕЧАНСТВО ) ј тлости , лучу просвете кроз српски иарод, те га I напајао духом свести, духом разума. Па на данашњи дан, поштов. зборе, не знам, чиме би могли учинити већи и достојнији спомен нашем првом учитељу, до ако не би повели говор о ономе, на што нас је он с§м постицао; о ономе што развија нашу свеет, што нас уздиже, што нам ствара бољи и напреднији живот, — говор о науци. Погледамо ли на историју, видимо, да је једина наука била кадра, да и^веде људе из некадашњег дивљаштва и суровоети ; једина је наука била кадра да га умно развије , да га образује, утичући не само на дугаевни, већ и физички живот. Стварне , или тако зване егзактне науке , а на првом месту математичке, тако еу се везале с нагаим животом, да без њих не можемо скоро ништа предузети, што би изискивало већу тачност и сигурносг, гато би било од опгатијег значаја. Данашњи век руководе етални и непобитни закони истина, за које не би нико могао рећи, да су лажни, или да могу икада бити друкши; руководи га гвозденомруком својом „наука нада свима наукама," 17