Prosvetni glasnik

130

РАЗВИТАК МАТЕМАТИКЕ

руководи га : број, рачун, — Математика. Она је прва од свију наука, јер нае спрема за њих. Она нам отвара врата васијоне и њених закона, који се без математике и не могу појмити, и даје нам тачан и несумњиви појам о ономе , што постоји , што се догађало и што ће се догодити. Она нас најсигурнијим путем води стварној користи. С тога ћу и говорити о развитку те науке, дотичући се и њеног утицаја на развитак других егзактних наука. Почећу од првих историјских народа, разгледајући најглавније моменте, који су утицали на опште умно напредовање, или му сметали; јер ће нам то најбоље расветлити задаћу и показати користи , које је човечанство имало развитком те науке. I Природ а нас је оиколила и ухватила! Њоме укоичани, нити можемо из ње, нити можемо у њу. Нетражена и немољена завитла вас у вихору своје игре. . . . Она ствара облике вечно нове. Што је данас, нигда није било до сада; а што је било, вигие се не иоврати. Све је ново, а оиет је све старо"... Тако говори о природи чувени природњак и песник Гете. Ништа се у свету не догађа без узрока. И најмањи догаћајчић, било с васијонеким телима, било с човеком , или с каквим трунком , посљедица је природних закона. То је резултат, до кога је наука испитивањем и математичким нрорачунавањем догала. Но природа и њене нојаве варају нас на први поглед. Све што постоји , изгледа, да је створено ради човека , ради његових потреба. Тако су се варали , и тако су мислили људи из нрвога доба светске историје. Погледајмо на племена, која још и данас живе у дивљачком стању , па ћемо лако појмити ступањ развитка наших старих пре неколико тисућа година. Многа племена немају још ни назива за о5ичне ствари , за обичне појаве у животу, за биље, боје, и друге просте појмове. Од свију аустралијских језика, ни један не броји даље од иет, јер је преко пет за њих непојамна множина. Многа аоричка и америчка племена броје само до десет, а даље не умеју. А број је почетак јаснијег појимања, почетак математике... VI

То су прелазна стања људскога развитка, која су наши претци морали прећи. Умно неразвијени човек, дивљак, који је до крајности лакоуман, не може ни имати појма о природи, нити уме да протумачи појаве, гато се око њега дешавају. Накарадне представе порађају у њему мисао о надприродним силама и створовима, те их уображава, плаши их се, и обожава их. Прима за готово сваку причу, па ма како луда била... Огуда у старих народа митологије. Такви су појмови били код првих историјских народа кад није било ни астрономије, ни оизике, ни математике; кад се није знало, шта је истина, шта ли вера, шта машта. Но на томе није могло остати. Човек се морао развијати природним утицајима. Само је то игало лагано , јер вера , која је стечена вековима, није могла пропасти на брзо; треба ли су да прођу векови сазнавања и испитивања. Од како су се поједини људи почели издизати над обичном светином , те проводили живот у испитивању истива , од тог се доба и рачуна умни напредак. Тада тек и настаје доба тачнијег испитивања и појимања природе и почетак стварних и математичких наука. Оставићемо на страну земљу Индију, за коју историци веле, да је колевка људске образованости, јер нам историја мало зна да каже о њој. Почећемо с Мисиром , из кога је образованоет прегала у Јевропу. Историја зна за Мисир јога на три тисуће година пре Христа. Но ми се не можемо упугатати у историју његову, већ ћемо бацити ноглед на-њ у оно доба , кад су његова пристаништа била отворена Јевроиљанима. Његона жарка клила, његова нлодност с реком Нилом , грађевине , споменици, образованост, — све је то необично примамљивало странце. Огромне иирамиде, високи обелисци, исписани неразумљивим јероглифима, храмови, статуе, улице од сфинксова, катакомбе с посмртним балзамованим остатцима, лавиринти са стотинама соба, сводова и вијуга. ... све је то давало тајанствен изглед Мисиру. Али то бегае у исто време и доказ, да је ту наука и вегатина у велико захватила корена, онда, кад у Јевропи беше тек у повоју. Гигантни споменици, који носе на себи геометријске типове, и који су узор архи-