Prosvetni glasnik

РАЗВИТЛК МАТЕМАТИКЕ

135

рују, и које су навучене маглом ; гледа се очима које траже, испитују, скидају заетор пред собом, полазећи са много тврђе и сталније основе, — основе доказа. и убеђвњ а. Данас нема ни једног дела Математике, који се није на разноврсан и кориеан начин применио не еамо у н&уци, него и животу. Данашња Механика састоји се из самих алгебрајиских знакова и Формула. За Аетрономију би ее могло рећи, да је сама Математика. Физика, Хемија, техничке науке у опште, не могоше се дотле развијати , док не потражише помоћи у Математике. Покушава се, да се математика иримени и у физиологији и ботаници , како на мишићна кретања , тако и на радњу органских Функција. Па и саме вештине, музика и појезија , имају математичну основу; тонови , који имају извесан број трептања, стоје у аритметиеким односима један према другоме; а стихови и ритми јесу резултат броја. Лепо узвикује велики песник Францески В. Хиго : „Без броја нема. науке, без броја нема иојезијв ! " . . . Навешћу само један пример, из кога се јасно види, е коликом ее тачношћу постижу с математиком најогромнији резултати у науци. Астрономи нашега века беху прорачунали пут планете Урана око еунца, узев у рачун и све могуће пореметљаје; али ее јако изненадише, кад он не довргаи свој пут за одређено креме. Сумњали су да није у рачуну ггогретпка , па по нова нрегледаше; но он беше врло тачан. То није могло да збуни Леверијера у Паризу и Адама у Кембриџу, који математички прорачунаше, на основи Њутнове теорије, да мора бити неког непознатог тела, које је узрок томе задоцнењу Урановом. Они одреде величину те планете и прорачуне јој пут око сунца и време на које га свршује па одреде чак и само место на небу , на коме се налази. Телескоп је управљен на ту страну. И гата ? Откри се Неитун\ . . . Нагае је доба било еведок овом триумфу математичара. Треба ли још да ре^ам овако сјајне примере математичне тачноети и сигурности у науци ? Не. Сваки лиет егзактних наука казује нам то. Но ми ћемо летимице прећи преко резултата, што их је математика посредно или непосредно произвела у индистрији, у практичном животу.

Савез науке с индустријом, или примена математичних и у опште научних исгипа у животу уздиже данашњи век над свима вековима, као век стварноети и истинског напретка. Непобитна је иетина, да је Џемс Уат, градилац машинерија , својим проналаском парне машине, више учинио добра своој земљи, него сви уговори и битке , које је она икад добила. Примена парне машине тако је велика, тако величанетвена, да се с поносом дивимо и њеном проналазачу и нашем веку, који има ову тековину ! Меето галија с многобројпим веслима и једрилима, имамо парне лађе, које неустрашиво пркоее морским струјама и ветровима; меето путничких и поштанских неудесних кола и друмова, имамо жељезнице и локомотиве, које непојамном брзином јуре нреко река, провала, пустара, преко највиших планина, као и испод њих ! Па толика машинерија , толики хаос точкова , полуга , чекрка и витлова , што се као од гаале крећу по Фабрикама, снагом једне нарне машине од неколико коњеких снага ! За шта је човек некада потребовао године, данас му је довољно неколико дана, неколико часова !. . . А зар је мања важноет електричних проналазака ? Ко је игда могао помиелити, да ће уштип жабље ноге у италијанским експериментима изнети сложену природу воде из водоника и кисеоника ? да ће произвести најсјајнију од свију вегптачких светлосги , која се такмичи са сунцем ? да ћемо градити магнете, који могу дизати грдне терете ? да ћемо лако и еигурно позлаћивати просте метале? да ће нам електричнн, струја помагати здрављу и лечити многе болеенике ? и — гато је најинтересантије, —- да ће дипломатске , трговачке и пријатељске изјаве преноеити бакарна или гвоздена жица за један тренутак преко континената и испод Океана , и да ће „предавати уздисај од Индуса, па до полуса"?!. . • Сем тога, погледајмо важноет проналаска вибрацијоне теорије код светлоети , употребу пупчастих и издубљених огледала и сочива: у дурбинииа, микроекопима, телескопима, наочарима и т д. А за тим, како је дивна појава ®отограФисања, е којом се овековечава слика човечија, овековечава | слика тела, ствари, појава, догађаја. . . .