Prosvetni glasnik

136

РАЗВИТАК МАТЕМАТИКЕ

Треба ли говорити о важноети ваздушног шмрка и његовии прекраснии илуетрадијама ваздушних особина и толиких научних опита ? 0 проналаску и важности ваздушне лопте , с којом се прелеће нреко непријатељских позиција, преко наперених бајонета и топова, с којом се из Америке у Францеску, преко Атланског Океана, прелеће за 48 еах. док је парним лађама потребно 10 и 12 дана !.. .. Треба ли ређати еве многоетручне справе, по свима гранама наука, од којих имамо тако грдне и непрорачунљиве кориети , као : термометре, барометре, арометре, ваге, разноврсне шмркове, пресове, дизалице, кронометре ? или, парне, водене и ветровне воденице ? или , проналаске најновијег рода : телефоне, с којима се на далеко говори ; микрофоне, с којима се на неколико тисућа метара даљипе могу чути ударци ноге какве мушице; Фонограше, који су кадри, да носле дугог времена понављају наше речи или песму, што смо пред њим говорили или певали, и то еасвим чисто и јасно; сфигмофоне, Фотофоне, електроФоне и т. д. ? Треба ли најзад набрајати сва изумења у уметностима, о угодбама у животу, срествима за умно сапштавање, колосалним пројектима, што су предузимани и извршени, као: отварање суецког канала, прокопавање готхардског тунела , пројектовано прокопавење тунела Кале испод атлан. Океана, пројектовано пресецање земљеуза Панаме ?. .. Све је у покрету. Цела површина земље наше постала је поприште рада за сваку индивиду. За кратко време видимо тако много промена, да нико не може предсказати будућност ни за неколико година у напред. Размери , у којима је отпочето неговање науке , тако су велики , научника, који се баве њоме, тако много, напредак тако брз, материјалне користи тако велике, да се морамо дивити добу , у коме живимо. На све стране показује се тежња за усавршавањем. Тачније знање води за собом и већу моћ. Наш је век постао рацијоналан, индуетријалан, прогрееиван. . . . Стварноет је победила. Природне науке у свези с техником , а на основи непобитних истина математике, напредују летом. Оне су за себе задобиле све што је увићавније, и што тежи к напретку и бољитку. Противу њих могу бити само сањачи,

страшљиве класицисте и кукавице. Оне су продрле у све крајеве, оне владају нашим државним и породичним животом, у рату, дипломатији, вештини, трговини , — једном речи : свуда.. Физички закони покретања, таласања у звуку, еветлости и топлоти, закони електрике, закони механички , хемијски и т. д. морају имати важноети у целоме свету. А где год имаде етворења, које уме мислити, евуда ће закони матетатике бити подједнако примљени, Јер је : 2 иута 2 у целоме свету 4. —• Ш Дозволите ми, да завршим. Данае нема ни једног образованог човека, који би покушавао, да одрече овако велику и очевидну важност математике, не само у научном, него и практичном животу. Па ако би и било каквог елучаја , то је само са недовољног појимања и ногрешног познавања њених закона и примена. Математика не само да не „затупљује" човекову уобразиљу, као што би но неко тврдио, већ шта више, она је доводи у правилан ред ; она учи човека да мисли; она му помаже својом анализом, да за кратко време уради оно , што би без ње можда годинама узалудно лупао главом. Ми, као учитељи, могли смо појмити, од какве је важноети наш положај, од какве је важноети мастава, не само у школи, него на сваком месту. Могли смо појмити , да се само наставом постижу резултати , по којима се друштва преображавају, по којима иокоЉења добијају друге појмове, други правац рада и мишљења. А јасна је етвар, да ће резултат бити онакав , каква је и настава. Па с тога је и појамно , да правац нашега рада мора бити , не идеалисање и сањарија, већ етварност, основана на непобитним Фактима, — наука у правом смислу. Настава је моћна полуга , која уздиже знање и еветлост над незнањем и мраком. Општа је девиза ове последње четвртине данашњега века : ооавезна насгава. Француска је ову идеју привела већ законски у дело. Остале државе тек имају то да изврше. „Пустите само, да се оствари ово скоро социјално спасење, бесплатна и обавезна настава, а колико треба за то ? једна четврт века, па замиелите онда не прорачунљиву суму умнога развитка,