Prosvetni glasnik

УПЛИВ ДНЕВНЕ И ВЕШТАЧКЕ СВЕТЛОСТИ

143

постаје и које она мора испунити, па да не буде од штете ио здравље а нарочито по видни орган. Те услове изложићемо ниже, а у исти мах видећемо које вештачко осветлење њима, ако не сасвим а оно највише одговара. Ни у једно доба живота људског, није било вештачко осветлење од толиког значаја, нити је икад тако много употребљено било, као данас. ПГга више изгледа да та употреба вештачког осветлења с дана на дан све више расте. У већим варошима а поред њих и у свима мањим, па и у селима (која се у свему угледају на вароши) врло многи послови раде се ноћу и са сваком десетином година, све се већи део ноћи нретвара у дан. Још године 1650 закони су наређивали да се лети т. ј. од Ускрса па до светог Вартоломија затварају све радње у 8, а зими, од краја Августа на до Ускреа у 9 сати у вече. Још тада се почело, да се дан, који се свршује са заходом сунца, још даље продужи у ноћи. И кад бацимо укупни поглед, видећемо, како, што више идемо данашњем добу, све се већи део ноћи одузимље и претвара разним осветлењем у дан. Само тако можемо разумети зашто је сваки изуметак вегатачког осветлења с радошћу приман а нарочито откриће светлећег гаса у првим десетинама овога века и електричне светлости у наше доба, и зашто се сад све вигае трудимо, да уљане и петролеумске лампе поправимо и са гато јаснијим аламеном усавргаамо. У Паризу је то ноћно седење отигало најдаље; тамо, зими кад сунце већ око 4 сата зађе за хоризонат, траје вештачко осветлење вигае од 9 сата, дакле дуже но и сам дан. При оцени и избору неког светлог извора, ваља се обазрети и на хигијенске услове. Само техничке цреваге далеко су јога недовољне и било би врло лакомислено желети, да се неко осветлење што већма рашири само зато што је јевтиније, ма да оно штетно упливише на виђење; у сваком случају, превага се мора дати оној методи вешгачког осветлења, која најбоље одговара условима нормалног уплива на наше видне органе. Питање о онштем упливу светлости на очи саставља у последње време предмет најзанимљивијих хигијенских испитивања, и мислимо да ће од користи бити но наше читаоце, да их упознамо са савременим стањем тог питања. По себи се разуме, да се не можемо овде

упуштати у појединосги и да ћемо се ограничити само на најважнију, основну страну предмета.—-Но ради потпуног разумевања услова по којима се оцењује овај или онај уплив светлости на наше видне органе, неопходно је нужно да пре тога, ма и у општим потезима проговоримо о самом органу вида и његовим Функцијама. Ако погледамо на хоризонтални пресек очне јабучице, онда ћемо распознати на њој следеће главне делове : дебелу непрозрачну опну, познату под именом бвоњача ; она омотава целу очну јабучицу и на предњем своме делу прелази у сасвим прозрачну рожњачу. Рожњача се одликује тим што је испунченија од осталог дела ока и представља као неки пролаз, кроз који пролази светлост у унутрашњост ока. Даље иза ове опне долази друга врло танка опна у којој су готово само крвни судови те се тога ради зове судовњача. Сва унутрашња страна те опне омазана је црном бојом, црнам пигментом што је од врло великог значаја за видни орган. Јер ону светлост, која пада на задњу страну ока, тај пигмент сасвим унија тако да се светлост не одбија натраг, усљед чега еама слика предмета излази јаснија те је и уплив на видни нерв и јаснији и јачи. На против кад неби било тог црног пигмента, онда би се упанути зраци одбијали од задњег дела ока, као и од сваке еветле повргаине, тиме би оелабила слика у оку и виђење би било нејасно. Има људи који од тога пате, т. ј. немају довољно тог црног пигмента у оку и они виде врло рђаво. (албини), Оудовњача непоередно је у свези с преда са дужицом , у којој такоће има пигментских ћелија од којих долази разна боја ока, почев од сирих па до црних очију. По средини дужице налази се један округао отвор, познат под именом зенице. кроз који зраци иду унутра у око. Као гато је познато сваком, величина зенице је врло неетална; она се час узи а час гаири, према томе да ли се дужица стеже или гаири. Ове измене врше се нарочитим за то прибором. Ствар је у томе што се дужица састоји у главном из две групе мишићних влакана, поређаних у два реда. Једна група вла^ кана положена је у наокруг око зенице а друга на против, полази од обода зенице па се шири према ободу дужице као оно спице у точка. По