Prosvetni glasnik

146

УПЛИВ ДНЕВНЕ И

ВЕШТАЧКЕ СВЕТ10СТИ

тако и ближих предмета — веома је важно најзад да знамо помоћу каког се механизма поетиже та измена кривине сочива; т. ј. како посгаје акомодација ? — Ствар је у томе, што је са свију сграна сочива утврђена једна елаетична опна (2опп1а 2111пи) која својом елаетичношћу држи сочиво у растегнутом стању. Том опном влада једна група мишићних влакана. Тако еад, кад око погледа у даљину, онда су мишићна влакна у опни олабављена, она су у мирном стању и 2опи1а 2шпп остављена самој себи, сво.јом еластичном снагом растегне сочиво, због чега се оно рашири и задобије мању иснупченост. На против, ако погледамо који ближи предмет, онда се мишићна влакна у опни напрегну, згрче и олабаве опну, (2опи1и) усљед тога растегнутост њена т. ј. њено дјејство на сочиво преетане и сад сочиво усљед своје еластичности постане краће и његова се испупченост увећа. Показани овде механизам за измену облика сочива сведочи сасвим јасно да акомодација неједнако упливише на орган вида. Посматрање блиских предмета екопчано је еа већим мишићним напрезањем, са већим мишићним радом, док на против при посматрању удаљених предмета тог мишићног напрезања нема или ако га има оно је врло слабо. Другим речима, очи се одмарају кад гледају у даљину а уморе се кад еу управљене на блиске нредмете. Тиме се даје објаснити оно што ва пример саевим без знања и неотице скренемо своје заморене очи од писаћег сгола у даљину: очи оће да ее одморе за неко време и принуде нас да гледамо у даљину. Ако сад узмемо у обзир какав широк проетор има сељак пред својим очима и кад га сравнимо са варошанином чији поглед сваки час прекидају многи дувари кућа, онда морамо закључити, да се овај последњи наоди у мање пријатним околностима, које непрестано надражују његове очи а таква напрезања не могу бити корисна за нормално стање видног органа. И заиста, како еведоче статистички подаци варошани, говорећи у опште, сравњени са сељацима имају увек елабије виђење. Још један пример. У старости као што знамо мишићна радиноет постепено слаби, заједно са тим слаби и мишићно напрезање, усљед чега опада испупченост сочива. Поељедица томе јесте та, што

старац не може да пренесе лик од блиских предмета на мрежњачу а тиме се тумачи тако названа сгарачка даљновидост. Јер је сочиво сад готово увек мање испупчено и може да види само оне предмете, који су далеко, те зато старци кад читају држе књигу далеко од очију. Сасвим је противан случај код кратковидих. Код таких очију преломна способноет сочива је сувише велика а ми сад знамо зашто они боље виде блиеке предмете но удаљене од којих ликови падају испред мрежњаче и тиме им се показују нејасни. И даљновиди и кратковиди помажу се наочарима а то нису ништа друго до обична сочива, која само тако преламају зраке да лик од дотичног предмета падне увек на мрежњачу. Само треба знати да наочари које су за кратковиде, не помажу ништа даљновидима и обратно. Упознавши се у општим потезима еа улогом коју игра сочиво у оку, оетаје нам да се изближе упознамо са мрежњачом и њеним радом. Ми смо већ нешто споменули о тој опни и видели смо да сви саетавни делови видног апарата имају у главном да садјејствују да постане јасан лик предмета на мрежњачи. Но то нам још не даје потпуну представу о самом процесу виђења. Жи знамо да се тачан лик предмета може добити и ма на каквом заклону (мало час на артији); али се мрежњача разликује од сваког другог заклона тиме, што је она у стању да се одазове на она светлосна треперења која постају од лика који на њу падне, да та треперења преда видном нерву. Тај задатак мрежњаче потврђује се анатомиском везом која постоји између мрежњаче и видног нерва. Полазећи из мозга, тај нерв пролази кроз задњи отвор очне дупље и пробив беоњачу и судовњачу, распе се у најтања влакна. Из влакана тог нерва састављена је мрежњача. Но осим нерваних влакана има у мрежњачи и других састојака, на које треба да се обазремо. Микроскопским испитивањем дознало се, да се та нервана влакна састају са нерваним ћелијама, у мрежњачи, које опет за се помоћу танких конаца опште са крајним слојем мрежњаче, који се слој састоји из прозрачних клинов а, намештених један на другим и чеиов а а то су елементи, који нас по евом облику подсећају на чепове, те се зато тако и зову. Какву улогу играју ти кли-