Prosvetni glasnik

БЕЛЕШКЕ О ПРОСВЕТИ И ШКОЛАМА

147

нови и чепови у видном органу ? — Чиме се објашњава речена веза између тих делова и влакана видног нерва ? Већ смо споменули ту особину мрежњаче да је осетљива снрам светлих треперења. Но многи опити показују, да нису сви делови мрежњаче подједнако осетљиви спрам светлости ; највећом осет.љивогаћу одликује се средина њена т. ј. оно место :које стоји на спрам зенице натраг и које је познато под именом жуте мрље или иољ а јасног виђењ а. Уз ово долази и та околност што чепова и клинова има највише на оним деловима мрежњаче где је осетљивост спрам светлости најјача и што те осетљивости никако нема онде, где нема тих елемената, ма да има у изобиљу влакана видног нерва. То доказује довољно да осетљивост мрежњаче долази од чепова и клинова и да су влакна видног нерва «ама по себи сасвим неосетљива за светлоет. Нерв видни као и сви други нерви, врши само улогу предавања, преношења. — „Опити" вели Бернштајн, „изведени у области нервне Физиологије довели су нас да закључимо, да сви нерви служе само као спроводници једног и истог процеса и то процеса нервног надражаја, који се простире по нервима по сасвим једнаким законима. Радње чулних нерава: видног, слушног, нерва за кушање, пипање и мирисање сасвим су једнаке. На крајевима ових нерава налазе се само разни апарати,

тако названи чулни органи, помоћу којих се ови нерви надраже. Такав крајњи апарат видног нерва јесте око или још боље у ужем смислу мрежњача коју могу да надраже светлосни таласи, а она те талаее пренесе на видни нерв. Ерајњи апарат слушног нерва јесте у унутрашњости ува; кад он затрепери он онда надражи слушни нерв. Но питаће когод на који начин може наш мозак тако разно да осећа сасвим сличне упечатке ? — Вато што оба нерва дјејствују на други део мозга ; сваки нерв има за се своје место , од куда полази из мозга. Центар видног нерва другојаче се понагаа спрам евојих упечатака но центар слушног. Први кад се надражи производи еамо светлосне упечатке а други само слушне. Оба центра имају сасвим механичну радњу и по томе не могу произвести ништа друго до један и иети процес, сваки свој. На тај начин светлосни упечатци појаве се и онда кад светлост и не улази у око, него кад се ма на који други начин видни нерв надражи, на принер ударом, потресом, електричном струјом и т. д. Тако се исто влада и слушни нерв. Еад би некако могли евезати слушни нерв са оком а видни са увом, онда би у том случују сваки светли зрак изазвао у нашој свеети упечатак звука а еваки звучни талас изазвао би у свести упечатак светлости; ми би онда. видели звуке а чули слике." (свршиће се)

БЕ х ЛЕШКЕ о просвети и ШКО ^лама

I НАРОДНОЈ СКУПШТИНИ Законски иредлог о измен&ма, и доиунама у закону о учитељској школи и установљењу учитељске школе у Нишу Има већ десет година, како је у Крагујевцу основана Учитељс ка школа која је после 187 7 године у Београд премештена. Кроз то време било је доста прилике да се њено устројство у практици види, и да му слабе и добре стране на видик изађу. Кад је пре десет годнна основана учитељска школа, она је основана с намером, да се спремним учитељима, као живом радном снагом, преобразе наше основне школе, како би основиа настава постала савршеција. и напреднија.

Све што знамо о последицама закона од 18 70 сведочи, да је ово и постизавано у каквоћи. Међу тим сасвим другчије стоји, кад се погледа и на количину , и кад се количина онога што је произведено упореди с оним што би требало произвести. За десет година од како траје учитељска школа, свршило је до сад у шест пута свега 11 1 ученика. Од тога броја данас је у животу 102 (јер их је 9 помрло), ау учитељској служби налазе се само њих 88; а скоро седмина, њих 14, није никако у учитељској служби. По томе просеком је до сада учитељска школа дала школама нашим само по 1 3 учитеља на годину, број врло мален и сразмерно целокупним трошковима учитељеке [ школе врло скуп, Од оних 14 што су свршили учитељ19