Prosvetni glasnik

ГЛАВНОГ ПРОСВЕТЈ10Г САВЕТ А

116 ЗАПИСНИК

ноглаеио предложио. Измене ове тичу се у главноме укидања пријамног испита и укидања шахшшш-а година старости за оне који хоће да ступе у учитељску школу. Иоред тога и наредаба којесе косе с поднетим измепама од стране г. министра. Одбор предлаже да у чл. 6 садањег закона, а у ал. 1. изостану речи „а нису старији од 20 година", а даље да се киже: ,који су били учитељи најмање две године и дотадашњим владањем буду тога заслужни". — Алин. 3 да отиадне са свим. Савет је све ове нредлоге за измене у чл. 6 усвојио. У чл. 12 садањег закона да изостану у тач. 3 речи: „до осам дана". Савет усваја и ову измену. У чл. 19 ал. а да се замени с овим: „саставља расиоред часова и наставних предмета" а у ал. 6 да изостану речи : „нрема положеном пријамном исгтиту". И ове измене Савет прима. Чл. 30 садањег закона да изоставе са свим. Ирима се.

Пошто су и ове измене у закону о учитељској школи свршене, прешао је Савет на иретрес законског предлога о установљењу учитељске школе у Нишу. Одбор је био мњења да се одобри отварање учитељске школе у Нишу, али само под условом: ако се пријави довољан број ученика и то тако да не остане празна или с мало ђака учитељска школа у Београду; с тога је одбор предложио да се измени чл. 1. предлога овако: „овлашћује се министар иросвете и црквених послова, да може у Нишу отворити учитељску школу, чим се пријави довољан број ђака". Но пошто је г. министар објаснио, да се и не може отворити школа пре, но што се јави довољан број ђака, и да је шкода у Нишу потребна и с тога, како би се у Нишу образовало иоред Београда друго средиште нарочито за ослобођене крајеве, Савет је одлучио да се прими чл. 1. иредлога онако како је предложен од стране г. министра. У чл. 2 где се говори о одељењу у коме би се учнли мање спремни кандидати из суседних области, одбор је ириметио, да бп то требало да буде само „принравно одељење" у коме би се спремали мање спремни кандидати за прелазак у учитељску школу, а да не буде засебна школа, као што је у предлогу министровом. Но Савет је и чл. 2 усвојио по нредлогу г. министра. Чланови 3 и 4 примљени су такође без икаквих измена, по предлогу г. министра. И тако законски предлог о установљењу учитељске школе у Нишу гласиће:

Законсни предлог о установљењу учитељске школе у Нишу Чл. 1. „Овлашћује семинистар просвете и црквених нослова, да може у Нишу отворити учитељску школу чим се приправи што за то треба Чл. 2. У овој школи моћи ће се по решењу министарског савета установити и нарочито одељење за мање сиремљене ученике. Наставнп план томе одељењу и све друго што би за управу његову требало, прописаће министар просвете и црквених иослова. Чл. 3. Ова учитељска школа у Нишу издржаваће се из Главног Школског Фонда. Што би за њено оснивање и издржавање требало у рачунској 1880 —1 години издаће се из Главног Школског Фонда, а у напредак ће се њен редован буџет уводити у буџет министарства просвете и црквених послова." За тим је састанак закључен. XXXVIII САСТАНАК 5. Фебруара 1881 год. у Београду. Били су : председник др. Ј. Панчић , потпредседник Ј. Децић; редовни чланови: арх. Дучић, арх. Нестор, др. Л. Докић; Јов. Ђорђевић, др. Јов. Валента, М. Миловук, др. В. Бакић, ванредни чланови: Ов. Николајевић, Св. Милосављевић, Љ. Ковачевић и Ј. Југовић. I Чита се записннк XXXVII састанка, па пошто је Савет нашао да је исти непотпун, решио је да се записник допупи и на идућем састанку прочита. II Чита се извештај наставног одбора о квалиФИкацији Арсе Милинковића и Миливоја Лукачевића за наставнике средњих школа. Одбор је према поднетим сведоџбама нашао да г. Арсо Милинковић нема довољно снреме за наставника средњих школа, али би се могао употребити у економској струци, јер је свршио нижу реалку, и учио се две годипе на земљоделској школи у Чешкој. Према овом реФерату Савет находи да г. Арсо Милинковић нема зоконом захтевану квалификацију за наставвика средњих школа. За г. Миливоја Лукачевића одбор је нашао, да је он свршио гимназију, иоложио испит зрелости и шест семестара учио на универзитету бечком, где се нарочито бавио изучавањем словенске Филологије о чему има сведоџбу од г. Миклошића и већ је добио право на полагање проФесорског испнта у АустроУгарској. На основу овог реФерата Савет находи да г. Лукачевић има одличну квалиФИкацију за наставника средњих школа, и то за језике.