Prosvetni glasnik

извештај директора пожаревачке ниже гимназије.

377

од 19 децембра 1866 године Бр. 3712 у овоме заводу тачно вршен. Одговор на 6 тачку распиеа. 7.) У одговору на 7 тачку исказао сам своје мишљење као члан про®есорског савета у 2 тачци протокола његова рада цод А.). Овде ја засебно ништа не додајем, сало напомвњем још, да је подробнији одговор на ово питање остављен вероучитељу ове школе, који га је развио у своме извештају. 8.) Еао одговор на 8 тачку расписа обраћам пажњу г. Министра на мој специјални ре®ерат, у коме сам као наставник српског језика у овој школи (I и II раз.) исказао своје мишљење. На исто питање дао је одговора и г. Лука Лазаревић наставник српског језика у III разреду. 9.) На 9 тачку расписа осим свога мишљења које сам исказао као члан прошесорског савета у протоколу његова рада (види тачку 3 прилога А.), имам овде да додам: да на културну страну у цредавању народне историје у овој гаколи није се у овој години могла обратити скоро никаква пажња с тога, што народној историји није дато ни толико времена, колико је нужно да се она може свестраније обделавати (а пут да се то постигне изнео је проФесорски савет у горе поменутој тачци прилога А.) — Друго са незгодног и непотпуног учебника и специјално за ову годину, птто народна историја — изузев крај године — није била заступљена добром наставпичком снагом. 10.) 0 предавању немачког језика такође сам своје мишљење исказао у седници проФесорског савета (прилог А. тачка 4.) Овде имам да додам да је у овом заводу у прошлој школској години наставник обраћао подједнако пажњу и на теоријски и на практични део при предавању немачког језика у колико је могао то чинити према учебницима које је имао на расположењу. Одговор на 10 тачку расписа. 11.) Одгоаарајући на 11 тачку расписа и овде имам да кажем оно гато сам у седници проФесорсксг савета (прилог А. тачка 5) казао на име: да би Јестаственицу вадало почети у I разреду са зоологијом, продужити у II разреду са ботаником а завршити у III са минералогијом. Разлоге за ово изнео сам у записнику поменуте ееднице. Наставни"! за природне науке у овој школи нов

је (дошао је крајем априла т. г.), па му је оно мало времена гато је до испита остало ваљало употребити да изокругли и доврши предавања свога претходника, који своје предмете (осим зоологије) у ниједном разреду није довришо еа својим ученицима. С тога није имао времена да ђаке изводи у поље, да им у природи покаже оно што у школи уче. Опите је и садањи и пређашњи наставник природних наука каткад чинио из хемије и физике, али у већини случајева са лошим успехом једино зато, што је и оно мало апарата, што их кабипети физички и хемијски имају, у доста лошем стању. Мисао, како да се лоше стање наших збирака за природне науке поправи, — исказао је наставник тих наука у своме извештају, коју ја налазим за умесну. 12.) У предавању Рачунице, Алгебре и Геометрије у овом заводу примећује се добар напредак релативно напретку других предмета, нарочито у 3 старија разреда. Колики је број слабих ђака у тим предметима види се из статисгичких података о сгању овога завода које сам поднео г. Министру пиемом од 1 текућег месеца Број 113. Још бољи напредак у овим предметима условљен је, (као што је и наставник ових наука у свом извештају умесио приметио) од боље или лошије спреме ученика основних школа из рачуна и од згодпих учебника, а ја још додајем и од самога начина објашњавања и пропитивања ученика из тих предмета, који се у опште у свима нашим средњим школама сматрају као тешки, а у многоме и од самога темперамента наставника дотичних наука. Наставник ових предмета у овом заводу обраћао је довољно пажње у Рачуници на уемено и брзо рачунање и уепеси су од тога повољни. Ово је одговор на 12 тачку раеписа. 13.) У одговору на 13 тачку расписа имам да кажем да је наставник при предавању земљописа имао доста муке са недостатка добрих земљописних карата, јер осим Европе, за коју ова школа има и Физикалну карту по Сидову и две са политичком поделом (једна по Киперту са немачким, друга по Хантке — у са сриским текетом), за друге делове света нема ова школа зидних карата са цолитичком поделом земљишта. Крајње. је време да се и ова потреба подмири.

48