Prosvetni glasnik

478

ПРИЛОГ ЗА ПРЕДАВАЊЕ СРПСКОГ ЈЕЗИКА.

Кад је зам;ш1цама сдужба дазамењују именице, придеве и бројеве, онда мисдим да је природно да их тако и поделимо и да их по томе и назовемо Деоба на личне и придевне није досдедна. За дичне вели се да стоје место особних имена оних дица, која говоре. То не стоји, јер све личне заменице трећег лица стоје тако исто често место имена разних ствари. На и арвог и другог лица личне заменице стоје често место имена разних ствапи, нарочито у појетском едогу. Све остаде опет звати придевнима само за то што се гово-ре у сва три рода као придеви , такође ми се чини да није досдедно; боље је звати их именима, која одговарају њиховој сдужби, а то је боље и корисније и за децу, јер им сам назив казује већ одмах и њнхову сдужбу. Досадашњи пак називи: за иоказивање, за количину и т д. боље је да се замене са поједном реча, према значењу и служби заменица, јер су термини бољи и дакше је се њима служити, кад су од једне речи. 22. Г д а г о л и. Глаголи су речи, које казују да се нешто ради, или да нешто бива, нпр. чатати, аисати, иевати, свдети, бити, бивати, спјати се, белети се, блкстати итд 23. Подела глагола по прелажењу радве. По прелажењу радње гдагоди се деде на: ирелазне, неирелазне и иовратне. 1. Џрелазни су они гдаголи, уз које увек може бити какав год предмет, на ком се та радња врши, нир. садити (воћку, лук, цвеће), коаати (земљу, бунар, иити (воду, мдеко, вино,) косити (диваду, овас, корову, жети (пшеницу, јечам), бра,ти (грожђе, кукурузе, јабуке, крушке), носити (хаљине, шешир, чизме), ићсати (писмо , пропис, задатак), звати (брата, сестру, оца, Нетра) итд. 2. Леирелазни су они глагоди, уз које не може никад бити предмета , на ком би се њихова рдања вршида. За то они, поред радње и значе најчешће бивање, нпр. белети, црнети, коинети, т&%и, тонути, бленути, зћјати, блејати, Ши, седети, бити, трајати, иостати, нестати итд, 3- Повратни су гдагоди двојаки : иросто-иовратни и узајмично-иовратни; и једни и други имају свакад уза се дичну заменицу сваког дица : се. а. Цросто-иовратни су они глагоди, у којих се радња врши на самоме оном, који је ради, нпр смејати се , чешљати се , ировлачити се , облкчити се, умшвати се, р&довати се, срдити се, итд.

б. Узајмично-иовратни су они глаголи, код којих најмање двојица морају радити исту радњу, у једно исто време и то тако, да радња првога предази на онога другог, а радња другога опет да предази на онога првог узајмно, нпр. тући се, свађати се, лагати се, мрзити се, намирити се, помирити се, итд. Ну има глагода , који логу бити и нросто-повратни и узајмично-повратни, нпр. тјКи се, чувати се, гледати се, иравлачити се, одбпјати се итд. 24. Подела глагола по трајању радње. По трајању радње иди бивања, које глагоди значе деле се глаголи на трајне, тренутне и учестане. 1. Трајни су глагоди они, чијаје радња непрекидна и не ограничава јој се време трајања , нпр. ишати, иевати, кметовати, војевати, илћкати, теКи, горетп, летети, итд. 2. Тренутни су они гдагоди, који казују да се било цела радња њихова, бидо само почетак, иди само свршетак те радње збива и свршује у тренутку нпр. луинути, дћти, ста,ти, скбчити; заиевати, пбКи, иотрчати, развжати се, заилакати се, исте&и, исиеЛи дозвати, доКи, нксе%и, наточити, иоиити итд. 3. Учестани су они глаголи, који казују да се радња, била она трајна или тренутна, понавља више пута једно за другим, нпр. летати, с&дати, устајати, долазити, ноАпвати. мнцати се, дозпвати, заииспвачи ирочптавати, иодвикпвати, иротрч&вкти, ирогоревати затвкрати, закоиавати итд. 1. Упознавати ученике првог разреда у кратко са значењем гдагодских облика бескорисно је, пошто се с њима не може у том погдеду предузимати озбиљна анадиза. 2. Подеда Ђ ио ирелажењу радње " удеснија је но ,по врсти радње " јер одмах опомиње ученике код свију тих глагола на оно што се тим називом казује и шта се од њих при питању тражи. 3. Називи „ трајни" „тренутни " згоднији су него „несвршени " и свршени," јер прецизније казују оно, ради чега су, и ученицама је лакше да их разумеју и да но њима аналишу. У остадом ови последњи незгодно су и изведени ; трпни придев казује да је радња онога глагода, од којег је он, извршена на оној ствари која се именује именицом, уз коју он стоји. Реч „глагод" истина по себи је именица. Ну кад се рече, стати је свршени глагол, требадо би да је радња свршити извршена на глагоду стати што у самој ствари није и не може ни бити. 4. Држим да је потребно означити јасно и раздику између иросто-иовратних и узајмно-иовратни